Putovanje heroja sa Bojanom Pražić

“Struktura daje flow” jeste misao koja mi je obeležila prethodnu godinu. A ko je bolji sagovornik za priču o strukturi od arhitekte, zar ne? Ovog puta u goste nam je došla Bojana Pražić, po obrazovanju arhitekta, po rođenju kreativac i multipotencijalista, a pričale smo o tome kako se živi kreativnost kroz strukturu i akciju.

Uživajte.


Maštarium: Šta za tebe predstavlja kreativnost?

Kreativnost je za mene način života, životni stil. To nije nešto što se dešava povremeno, pod naletom inspiracije ili je rezervisano samo za umetnike, slikare, pesnike, kompozitore, vajare. To je radost koja se kuša svaki dan i primenjuje na najrazličitije životne situacije, posebno na one izazovne, da nam lakše padnu, da nas ne povrede i da nam brzo budu lekcije i putokaz za dalje. Svi smo kreativni, samo je pitanje koliko sebi dopustimo.


Maštarium: Da li neguješ neki kreativni ritual?

Pišem od kada znam da pišem. Pisala sam dnevnik i kratke priče još kao predškolac. Terala sam tatu da ih otkuca na pisaćoj mašini, da lepo izgledaju, kao u knjizi. Kad imam problem, prenesem ga na papir. Svi pišemo. To nam je dostupno. Samo treba da se setimo da je mnogo bolje osloboditi se misli i videti rešenje na papiru, nego motati po glavi stalno ukrug.

Planinarenje kao meditacija u pokretu donelo mi je prvi prolazak kroz knjigu „Put umetnika” Džulije Kameron. Takođe, mnogo puta se kod mene potvrdilo Džulijino pravilo: izađeš sa problemom, napraviš krug oko bloka i vratiš se sa rešenjem.

Celovitost uma, tela i duše donosi najbolje kreativne rezultate. Ne smemo da zapostavimo ni jedan segment. Zato vežbam jogu, puno pešačim, planinarim kad god sam u prilici. Isprobala sam i walking meeting, sastanak u šetnji, i potvrdila da smo kreativniji kada diskutujemo u hodu nego uz kafu, mada je i kafa moj kreativni ritual, svaki dan.


Maštarium: Na koji način ti je „Put umetnika” Dž. Kameron promenio život?

„Put umetnika” me je vratio mojoj autentičnosti i kreativnosti. Bila sam godinama blokirana, inhibirani kreativac, čak i tokom studija arhitekture, koje sam završila sa visokim prosekom.

Srž knjige „Put umetnika”, knjige koja menja naše živote već četvrt veka, jeste postavljanje ciljeva i upravljanje vremenom. Ali ne ono ishitreno planiranje, kada tokom euforije pred Novu godinu, zapišemo nešto za pet minuta, što izbledi do srpske Nove godine. Ne, već emocionalno planiranje, razgovor s dušom, šaputanje u olovku tokom jutarnjih stranica, svaki dan pomalo, sloj po sloj, plakanje u jastuk, dok se ne dođe do onoga što stvarno želimo, kao u pesmi grupe Zemlja gruva „Đango”: „šta želiš, šta želiš, šta želiš, šta želiš, šta stvarno želiš.”


Maštarium: Kako je izgledao tvoj kreativni put? Kako si implementirala arhitekturu u sve ono čime se danas baviš?

Veći deo 2021. godine posvetila sam temi: Kako od onoga što jesam da postanem ono što želim da budem. Kao arhitekta po obrazovanju i multipotencijalista u duši, bila sam zbunjena. Osluškivala sam sebe, vredno radila na mentorskim programima, crtala grafikone, čitala. I uvek bih se vraćala na dva puta: put umetnika i put heroja. U jednom mometu su se ta dva puta susrela i nastao je moj program: Put kreativnosti, 20000 milja pod morem.


Maštarium: Ovog marta krećeš sa programom u kojem ćeš sa grupom žena uroniti ponovo u „Put umetnika”. Kako će to kreativno putovanje izgledati?

„Svaki proces je jedno putovanje heroja. Kada se u njega upustimo, ne možemo unapred da znamo koliko će on za nas da traje i na kakve ćemo sve uspone i padove da naiđemo. Zaranjamo u najdublje delove sebe, kao podmornica Nautilus kapetana Nemoa, 20000 milja pod more.

Ali ono što sigurno znamo jeste naša krajnja destinacija. Mesto na koje želimo da stignemo jeste ona istinska, autentična ja, koja je ponovo otkrila i probudila svoju kreativnost i nežno je neguje od sada pa zauvek. Ona ja koja zna šta joj donosi radost u životu i kako da tu radost kuša svaki dan. Ona ja koja je na dobrom putu da živi život sa svrhom i da doprinese sebi i svom okruženju, svojoj deci i budućim generacijama, da ostavi trag i bude vidljiva u društvu u kome živi.“

Baš ovim rečima sam se obratila ženama na svom sajtu www.bojanaprazic.com. Ovo je prelomno mesto za donošenje odluke o putovanju, za prvi korak.


Maštarium: Kako se nosiš sa kritikom?

Jako sam emotivna, kao horoskopska dupla voda, lako se rasplačem. Treba mi vremena da razlučim šta je konstruktivan feedback,a šta nečija trenutna emocija, mesto gde sam ga trigirala. Da odvojim šta je moje od onoga što nije moje, i onda iz toga najbrže rastem. Nekad potražim i stručnu pomoć. Ne moramo sve sami.


Maštarium: Koja je tvoja poruka za druge kreativce?

Samo akcija pravi razliku. Pleši, diši, trči, smej se, raduj se, plači, slikaj, piši, pevaj, vrišti kad prolazi voz, grnčari, kreiraj, seckaj, pravi, ruši, boji, ne brini… Šta god ti padne na pamet, radi da uključiš sve svoje resurse. Sve to zajedno donosi radost življenja kroz kreativan pristup životu u svakodnevici.


Bojana kreće na novo putovanje 19. marta, i ako ovo zvuči kao nešto što je upravo vama bilo potrebno imate dovoljno vremena da da joj se pridružite.

Do narednog razgovora,

Srećno stvaranje,

Duša




Tagged , , , , , , , , , , , , ,

Leave a Reply