Iako ne mogu da se setim kada sam se prvi put susrela sa Art journaling konceptom, vrlo sam sigurna da sam se zaljubila na prvi pogled.
Ja sam u svojoj glavi to prevela kao vizuelni dnevnik, i kao što sam nekada davno vodila svesku stanja (jer u to vreme nisam mislila da je naročito egzotično voditi dnevnik), tako sada uživam prenoseći svoja stanja u fizički oblik putem slike. I ako se niste ranije susreli sa ovim pojmom i načinom rada, toplo vam preporučujem da probate.
Mislim da je najjednostavnije objasniti ga kao proces prenošenja misli i emocija na papir putem slika (i reči). Za mene predstavlja alatku za kreativno samoistraživanje. Nekome može biti teško da rečima opišu šta osećaju, i lakše se izražavaju slikama i bojama, tako da je ovo sjajno sredstvo za njih.
Isto tako može da služi kao sredstvo za isprobavanje novih tehnika rada, za beleženje ideja, tako da su mogućnosti beskonačne. Samo je do vas kako ćete ga koristiti.
Mnogi veliki umetnici su vodili svoje vizuelne dnevnike. Neki kao emocionalni zapis, a neki su ih koristili za beleženje svojih ideja i skica za naredne projekte. Mi ćemo se ovog puta držati ovog prvog- art journaling kao savršeno sredstvo za istraživanje sopstvene stvralačke energije.
Prva stvar koju želim da naglasim je da pravila ne postoje, i to me je verovatno odmah i privuklo. Potrebno je samo da pratite svoju intuiciju, muzu, želju, strast, kako god da zovete taj stvaralački poziv. Dodatno, ovo je vrlo otvoren, iskren, i u isto vreme siguran način stvaranja, jer svoj vizuelni dnevnik ne morate deliti ni sa kim, ako to ne želite. To je vaše blago, vaš uvid u dubinu svog bića.
Još jedna bitna stavka je da ne očekujete od sebe ništa više od toga da popunite stranu, ili dve. Ne postoji pravi način, ne postoje greške, ne postoji kraj, uvek možete da dodate sledeći sloj ako želite. Nema određene forme, samo sloboda i beskrajna kreativnost. Isto tako, nije vam potreban nikakav slikarski talenat i nije bitno da li sebe smatrate kreativnim ili ne.
Zvuči zabavno, zar ne? No, mnogi se prepadnu od toliko slobode, tako da možete da pratite neke stavke da bi vam bilo lakše, naročito ako se ranije niste susreli i tek planirate da počnete sa ovim načinom stvaranja.
Isto tako možete da koristite neku staru knjigu (neku kojoj fale strane) i koju biste tako spasili od bacanja, ili stari kalendar ili neki promotivni material koji imate kod kuće.
Sveske od kvalitetnijeg papira su bolje, naročito ako radite sa vodenim i akrilnim bojama, pa i zbog lepka. A ako koristite tanji papir to možete da rešite tako što ćete zalepiti dve ili više stranica jednu za drugu da biste dobili deblji papir za rad.
Boja se nanosi četkicom, sunđerom, prstima, ili nekim drugim, neuobičajenijim metodama – pečati, zgužvane kese, kartončići…
Najzabavniji deo. Skupite sve materijale koje imate i želite da koristite i samo počnite.
Za početak se trudite da date sebi što jednostavniji zadatak, a ako vam je potrebno još inspiracije možete koristiti zadatke, teme ili pitanja.
Prazna strana često zna da pravi problem u glavi. Tako da ako se slučajno osećate zaglavljeno kad je vidite (verujte mi i meni se povremeno dešava), ne očajavajte.
Moj omiljeni metod koji ne zahteva nikakvu pripremu je da prosto “odbelim” stranu; povučem jednu liniju, malu ili veliku i kasnije smislim kako da je “uključim” u priču koja nastane.
Možete da odaberete da radite sa nekim određenim detaljima (cveće, zvezde, brodovi, oblaci, drveće, kuće i zgrade, ljudske i životinjske figure…), ili da koristite neke paterne, dezene na koje ćete se fokusirati. Isto tako možete i da “pratite” svoju pozadinu.
Ne postoje ograničenja. Slikajte, crtajte, pišite, lepite nalepnice, suvo cveće…
Ako i dalje sedite i gledate u praznu stranu ispred sebe, bez ikakve ideje šta da radite, pokušajte sa nekim od sledećih pitanja:
Ili iskoristite neki citat koji volite i koji vam se sviđa. Najveća draž je pravljenje kolaža. Kombinovanje crtanja, pisanja, lepljenja i prepuštanje kreativnoj energiji da vas vodi.
Kad malo uđete u štos isprobajte pravljenje slojeva. Boja preko boje, teksture, nalepnice… ali to je već za novi post.
Setite se, ne postoje greške, i svaka nazovi greška može biti ispravljena.
Srećno stvaranje!
Hrabrost najčešće nije prva asocijacija kada se pomisli na kreativni posao, ali upravo ona je presudna za svaki korak tokom procesa. I tako svaki dan.
Znate onaj osećaj kad sve lepo zamislite, ali se sve nekako izmigolji i ništa ne ide po planu.
Ujutru nema kafe ili se upali rezerva u kolima baš onda kad kasnite negde i još plus vozite iza auto škole.
Jedan od onih dana kad uživajući u sladoledu od čokolade jedan neposlušan zalogaj reši da se prisnije upozna sa vašom svetlom majicom.
Dobro došli u novu kategoriju postova na Maštariumu pod nazivom Kreativni razgovori.
Da li ponekad želite da ste neko drugi? Da živite na drugom mestu i da radite drugi posao? Da li se ponekad pitate gde biste bili da ste odabrali neko drugo skretanje na svom životnom putu?
Da li biste bili svoja sušta suprotnost ili samo blaga varijacija?
Život se dešava hteli vi to ili ne.
Vreme prolazi ne pitajući da li biste želeli da je malo sporije, ili da bi vam baš dobro došlo par sati više u danu.
Kad sam bila mala uvek sam nosila neku knjigu sa sobom.
Želela sam da budem književnica kad porastem. Čak sam knjige (i sveske) nosila sa sobom na moje omiljeno drvo. Bila je to breza na kojoj sam provodila sate pišući, čitajući i maštajući.
