Kao mala, želela sam da budem književnica kad porastem. Uvek sam sa sobom nosila knjige (i sveske), čak i na moje omiljeno drvo. Bila je to breza na kojoj sam provodila sate pišući, čitajući i maštajući.
Ne sećam se kada, zašto i kako sam samu sebe spakovala u opšte prihvaćeni način razmišljanja i ponašanja. Nije mi bilo udobno, jer sam osećala da to nije moje autentično stanje.
Međutim, želela sam da pripadam „normalcima”, tako da sam tamo ostala dokle god sam uspevala da izdržim. Kada sam najzad shvatila da je vreme da budem svoja, autentična, slobodna, kreativna, shvatila sam i da se plašim.
Mnooogo sam se plašila.
Milion „šta ako” se pojavilo preda mnom.
„Šta ako zvučim blesavo? Šta ako je sve to besmisleno? Šta ako pomisle ovo ili ono?”
Oh, imala sam ih previše. Jer…
„Šta ako sam isuviše ’stara’? Netalentovana? Šta ako nemam SVE veštine i SVE znanje koji mi mogu zatrebati?”
Svaki put kada bih pomislila da se pokrenem sa mrtve tačke, oni bi odmah nabacali sve te sumnje i pripremljene neuspešne scenarije na mene. Naravno, bilo je trenutaka kada sam i ja mislila da je sve uzalud. Da nema svrhe boriti se i pokušavati nešto drugo. Bili su tako jaki, a ja tako umorna od traganja.
I da.
Mogla sam ostati zaglavljena čitav život.
I dalje bih se pravila da mi je dobro, jer bilo mi je udobno, poznato.
Mogla sam ostati na sigurnom. Ali bih i dalje bila zaglavljena i još nezadovoljnija.
I pored sveg tog umora, jedna mala misao kao iskra stigla je do mene.
„Ako ima želje, ima i načina.”
Ako zaista hoću nešto da uradim, ja to i mogu.
Tako sam, uprkos Strahu, izašla iz kaveza koji sam sama sebi nametnula, i sad mogu na svoje platno života da stavim koju god boju želim i da od njega da napravim svoje Umetničko delo.
A možeš i ti.
Danas kreativci sa kojima radim kažu da im najviše prija jednostavnost pristupa, spontanost i rad bez pritiska, kao i slobađanje od straha od greške.
Otvorenost za razgovor na različite teme, otkrivanje novina o sebi, kao i drugačijih načina da se kreativno izraze je prednost koji mnogi kreativci navode.
Duša Abramović je umetnica i mentorka koja svojim nežnim pristupom kroz igru i stvaralački proces pomaže drugima da upoznaju sebe i transformišu se u radoznale kreativce. U svom pristupu spaja dugogodišnje iskustvo u radu s decom i mladima, ljubav prema stvaranju i intuitivni, kreativni koučing. Trenutno je na edukaciji za praktičara ekspresivne art-terapije.
Kroz više autorskih radionica i programa pronašla je svoj pristup i metod rada, koji na lagan i razigran način pruža mogućnost drugima da se izražavaju i rastu kao kreativna bića.
Prateći svoju radoznalost, 2017. pokreće Maštarium, koji 2021. prerasta u Centar za kreativno istraživanje, razvoj i edukaciju. To
je mesto koje okuplja istomišljenike i druge kreativce – otvorene, hrabre i spremne da zarone u svoje stvaraštvo.
Duša duboko veruje da je svako sposoban da stvara dokle god je dovoljno hrabar da zakorači u proces, zaboravljajući na pravila i strah da će pogrešiti.
Da otvori svoje srce, isključi svoj um i prepusti se svojoj mašti. Tada se život može transformisati i otvoriti nove svetove.
Čak i u najružnijim crtežima se kriju velika dela. Ona koja nas vraćaju sebi i svom autentičnom izrazu.
U Beogradu će se od 13. do 15. oktobra održati 6. Međunarodna konferencija Ekspresivne Art terapije i koučinga. Ova stručna konferencija će okupiti stručnjake iz
Ovog puta u goste nam je došla Bojana Pražić, po obrazovanju arhitekta, po rođenju kreativac i multipotencijalista, a pričale smo o tome kako se živi kreativnost kroz strukturu i akciju.
Inspiracija je svuda oko nas. Nekad se lagano prikrada. Nekad vas zaskoči na sred ulice, a nekad vam samo očeše rame i projuri pored, pa morate da dograbite bilo šta da je zapišete ili snimite, da ne zaboravite jer možda neće hteti da ostane još koji minut.
Kao jedan pravi kreativni radoznalac, ona je dosad pronalazila sebe u novinarskoj profesiji i pisanju poezije.
Art journaling je proces prenošenja misli i emocija na papir putem slika (i reči), a za mene predstavlja alatku za kreativno samoistraživanje.
Briga o sebi je usko povezana sa kreativnošću i protokom naše kreativne energije. Skoro sve što radimo u cilju brige o sebi je povezano sa našim psihičkim, fizičkim i duhovnim stanjem. Ono što je meni dosta pomoglo da napredujem na svim životnim poljima, je pisanje.