Nebitno da li je u pitanju puno radno vreme ili samo hobi koji želite da postane ozbiljniji, svi se bore sa pitanjima da li će uspeti, da li će biti prihvaćeno, da li je ovo dobar put… i sve ostale “da li…” mogućnosti. Ovo je za sve (nas) koji ponekad stojimo na provaliji i gledamo u kreativni ambis, pitajući se šta ako. Ovo je onaj ohrabrujući zagrljaj da znamo da smo na pravom putu.
Posvetite mu vreme, bez obzira koliko puno ili malo to bilo. Dozvolite sebi da rastete i da se razvijate. Dozvolite sebi da pogrešite. Ne postoji pravi način da se iskaže i bude kreativan. Pratite svoj put. Učite i ulažite u sebe. Osluškujte i obratite pažnju na stvari oko sebe. Tražite inspiraciju u svakodnevnim stvarima. Nosite notes sa sobom i zapisujte svoje ideje, jer nikad ne znate kad neka nova može da se javi. Pratite svoju radoznalost, može vam pokazati nove interesantne puteve. Ne preskačite dosadne, svakodnevne radnje. Koliko god bilo dosadno jedino ovo sad možete da kontrolišete i odatle treba početi. Zato samo hrabro napred i sa ciljem u mislima. Klupko će početi da se odmotava samo od sebe.
Ovo je tema sama za sebe. Ali ako neko želi da se bavi kreativnim poslom ne može sebi da dozvoli luksuz lenjosti. Vreme prolazi i konstantno morate pronalaziti snagu da radite na sebi i svojim veštinama. Svakog dana. Uvek je lakše čekati pravi trenutak nego zasukati rukave.
Uvek se poredimo sa drugima. Uvek i u svemu. Poređenje ubija kreativnost. Uvek neko može nešto bolje da uradi nego vi. Uvek neko može da dobije baš taj posao koji bi za vas bio savršen. Ali niko nije kao vi i niko ne može da bude vi. Svako je potpuno jedinstven i svako ima samo svoj stil, svoju energiju. Isto kao što neko voli crno, a neko belo od Eurokrema, tako će i vaša dela naći pravog ljubitelja. Poštujte druge, cenite sebe i ne poredite se ni sa kim.
Odličan način da se ohrabrite i da skupite snagu za nove uspehe je da isprobate nešto novo. Svi mi povremeno zapadnemo u kreativne blokade, koje čak mogu da pruže i lažni osećaj ugodnosti. To i nije tako loše, ali nijedan kreativac ne bi trebao toliko da se opusti. Isprobavanje novih načina izražaja ili nove tehnike može vrlo da pospeši vašu praksu. (Ako vam fale ideje imate ih u ovom postu)
Istina je da se uvek izlažemo nekom vidu kritike ili ocenjivanja i da često sve postaje vrlo naporno. Ali ne smete zaboraviti da se zabavljate. Ne morate stalno biti toliko ozbiljni i ponekad se valja i nasmejati. Pa čak i ličnom neuspehu ili samo pehu.
Ja sam lično skupljala hrabrost dosta dugo za sve ovo. U isto vreme se borim sa strahom i ushićenjem, ali svaki put kad skupim hrabrost i snagu vredi.
I naravno, ako imate neki predlog ili neku praksu kako prevazilazite svoj strah ili kako skupljate hrabrost za stvaranje, podelite sa mnom u komentaru.
A zamislite kako bi bilo sjajno kada biste ponovo mogli da gledate na život sa tim dečijim oduševeljenjem? Svaki dan bi bio magičan i kreativnost bi vam dolazila potpuno prirodno. Pa čak i ako nemate problem sa kanalisanjem kreativne energije, nije loše ponekad se uskladiti sa svojim Unutrašnjim detetom.
Takva osoba je za mene Snežana Marković sa kojom se slučajno (i u to vreme vrlo površno) povezujem pre skoro 8 godina. A sada? Sada je smatram za jednog od svojih najdražih mentora.
Rečima Džulije Kamerun, “Umetnički sastanak je vremenski period, možda dva sata nedeljno, koji izdvojite za sebe i posvetite negovanju vaše kreativne svesti, umetnika skrivenog u vama.
U svom osnovnom obliku, umetnički sastanak je izlet, igra koju planirate unapred i branite od svih uljeza. Nikoga ne pozivate na sastanak osim sebe i svog skrivenog umetnika. Poznatog još pod nazivom vaše kreativno dete.
Znači, bez ljubvnika, prijatelja, supružnika, dece, bez ikakve pratnje.”
Bili mi svesni ili ne, stalno se vrtimo u istim krugovima, koji nam zapravo odmažu, ako nismo dovoljno svesni i pažljivi. Sjajna stvar je da navike možemo sami da promenimo kada shvatimo da nam ne čine. Caka je da se odučimo od starih, a u isto vreme da uvedemo nove.
Motive upijam svuda, iz muzike, međuljudskih odnosa, veza, priča, prirode, baš svuda.
Ali se sve bazira na mojim emocijama koje mi te okolnosti i situacije bude.
Tako da, rekla bih da su moja inspiracija zapravo moje emocije.
Neki od načina kako upravljati svojim danom i radnim vremenom, te kako poboljšati organizaciju i produktivnost.