Takva osoba je za mene Snežana Marković sa kojom se slučajno (i u to vreme vrlo površno) povezujem pre skoro 8 godina. A sada? Sada je smatram za jednog od svojih najdražih mentora. U online svet je poznata kao holistička preduzetnica, a za sebe kaže da je diplomirani ekonomista slučajno, a sajber-kreativac namerno.
Tvorac je fenomenalne Copy radionice (škole copywritinga), autora online kurseva Ciljevi i Lovefulness, e knjiga Sama svoj guru i Love coach i tako dalje. Spisak je poduži, a sve to se nalazi pod okriljem Soul Bizz koncepta – jer Snežana veruje da svako “radeći ono što istinski želi i voli – menja ovaj svet na bolje, ostavlja svoj trag u vremenu i postaje besmrtan.”
Ništa ne mora da bude kreativno i sve može da bude kreativno, zavisi od nas samih i odluke sa kog izvora ćemo krenuti u svesno kreiranje života.
Snežana: Moja najveća inspiracija su uvek i oduvek ljudi. I ne kažem da je pravilo, ali sva moja inspiracija živi u sadašnjem trenutku. Ni u juče, ni u sutra, već u prisutnosti u ovom danas, baš sad. Vremenom sam naučila da filozofija življenja u sadašnjem trenutku zaista jeste antibiotik za razne kreativne blokade, jer ta prisutnost nam pojačava senzore da zaista primetimo sve što se oko nas događa. A uvek se svašta događa, priče su svugde oko nas, pitanje je samo da li ćemo da ih zapišemo. U prisutnosti se ogledamo kao u ogledalu, pa nekad, ponešeni tim odrazom, pronađemo bisere iz kolekcije priča koje smo brižljivo kreirali, ali ih ranije nismo razumeli.
Jednom sam pročitala reči jedne poznate spisateljice koja je rekla kako ne bi napisala ni reč da je čekala na inspiraciju. Kako ja ne umem bez inspiracije, morala sam da pronađem način da mi inspiracija uvek bude dostupna. I iako deluje mistično, zapravo nije: ona je u svakome od nas, samo je potrebno da znamo lozinku za pristup.
Snežana: Ovo me je tvoje pitanje nasmejalo, jer otkad znam za sebe obožavam rituale i sisteme. Ali, kada je kreiranje u pitanju, zapravo nemam nikakav ritual, jer nemam vremena za njega. Moji prijatelji kažu da sam tada „opsednuta“, ja volim da kažem da sam „fokusirana“, ali ako to može da se podvede pod ritual, onda je to posvećenost onome što stvaram 101 odsto. Kao da se Univerzum pobrine za sve ritualne etape, te me tako od ekstrovertne osobe pretvori u introverta, a oko mene se stvori neka vrsta aure koja odbija sve ometače.
A ako bih morala da napišem kreativnu mantru, ona bi glasila: „Zakorači“. Jer, nekad se više bavimo postavljanjem rutina, rituala i sistema, umesto da se fokusiramo na taj momenat u kome nam je kreacija nadohvat ruke.
Snežana: Moj najveći poslovni i kreativni izazov, dogodio se krajem prošle godine, kada sam odlučila da odustanem od nekih svojih kreativnih projekata. Skoro mi je jedna žena rekla kako i za odustajanje treba snage i to sam zaista iskusila. Za mene je to bio veliki izazov, jer čačkajući svoje želje i osećanja, došla sam do one tačke u kojoj kristalno jasno znam šta želim, šta hoću, kako želim da se osećam i šta želim da stvaram.
Naravno, to uključuje odustajanje od nekih kreacija i stvari koje sam napravila, a znaš i sama da je nama kao stvaraocima, svaka od njih kao jedno naše malo čedo. Ispalo je da sam tragala za jasnoćom više od decenije, a onda kada sam je dosegla, ta ista jasnoća me je prepala. Dobra stvar je ta što se ja ne bojim da se bojim, pa sam odlučila da poslušam svoje srce svakako.
Kako je ispalo na kraju moći ću da ti kažem u nekom narednom razgovoru. Mada, ja svakim atomom svog bića verujem da kad slušamo svoje srce, na kraju sve bude okej.
Snežana: Kada sam počinjala, a tu mislim na online početke, gde su sve moje do tad skrivene priče i kreacije bile samo za moje oči, a onda odjednom izložene celom svetu, bila sam baš uplašena. Još uvek sam svoju vrednost merila mernim jedinicama drugih ljudi. Plašila sam se podsmeha i neuspeha. Sve dok nisam primila prve kritike. Isplakala sam ih, pogodilo me je. Međutim, vremenom i kontinuiranim radom na sebi, danas zaista znam da većina kritika nema nikakve veze sa mnom.
U svom radu, ja umem da budem vrlo direktna i to nije za svakoga, ne ume svako da prepozna dobru nameru. Nekad ubodem tamo gde nekoga boli i reakcije koje dobijem nisu upućene meni lično. Nekad su one odraz ljutnje, nekad nemoći, nekad želja da se privuče pažnja. Kod kritike mi je najvažnije da shvatim ko me kritikuje; ako je to neko ko nikada nije ni prišao hodu u mojim cipelama i pokušao bilo šta, zaista me to ne pogađa. Ako je to neko sa iskustvom, onda to uglavnom posmatram kao sugestiju.
Naravno, na tom putu nikome od nas nije želja da postane robot; i dalje me kritika žacne, ali imam alate koji mi pomažu da se jako brzo vratim u dobro stanje, iz kog onda na kritiku i reagujem.
Snežana: Ljubav prema sebi je, bez pogovora, temelj svih drugih ljubavi u životu. Međutim, kao i razne druge teme i ideje, ta ista ljubav prema sebi postala je kao floskula koju povlačimo bez mnogo udubljivanja u to šta ona uopšte znači. Tragajući za sopstvenim odgovorima, i sama sam shvatila da ako ne volim sebe istinski i na ćelijskom nivou, teško da ću moći da doživim sve one ljubavi koje priželjkujem: i onu romantičnu, i onu roditeljsku i prijateljsku i karijernu. A kako sam ja štreber nad štreberima, interesovalo me je baš to – šta to znači konkretno i u praksi.
Razgovarala sam sa preko stotinu ljudi na ovu temu, izučila tonu knjiga i izvora, poslušala puno učitelja i mudrih ljudi, edukovala se, i ono što me je iznenadilo jeste baš ta činjenica da ljubav prema sebi svi razumeju intelektualno, ali emotivno, mnogo ređe. I nekako je logično da je tako, pa nisu nas učili u školi da volimo sebe, zar ne?
Kada sam prvi put napisala tekst na tu temu, nisam očekivala da će to postati nešto viralno. Ali teza da ljubav prema sebi znači da se zauzmeš za sebe na svakodnevnom nivou, postala je prvo moja životna mantra, a onda i mantra moje internet zajednice. Kao ljubavni istraživač, kreirala sam i kurs o ljubavi, Lovefulness, koji se velikim delom bavi upravo praktikovanjem ljubavi prema sebi, a tek onda partnerskim odnosima, zajednicom i akcijama koje dovode do romantičnih reakcija.
Snežana: Trenutno radim na svojoj novoj knjizi, koja se bavi jednom, mogla bih reći tabu temom na našim prostorima. Glavna junakinja ima četrdeset godina i prolazi kroz krš i lom razvoda, koji je usledio posle saznanja da je suprug ostavlja sa dvadeset godina mlađom ženom. Marina, junakinja, ne samo da mora da uskoči u svoje devojačke farmerke, već je potrebno da pohvata konce sveta koji se prilično promenio od njenog zadnjeg dejta. Kreće na seksualnu grupnu psihoterapiju…
A šta se dalje dešava, pa to ćete pročitati u knjizi, mada ni ja još uvek ne znam. Ova knjiga ima radni naziv “Četrdeset” i ona je moje prvo izlaženje van ličnog iskustva. Ja planiram da je završim do aprila, ako Univerzum ne bude imao neki drugi i bolji plan. Imam opsežno istraživanje, razgovaram ciljano sa ženama na ovu temu, proces me zabavlja me i veseli, a pri tom me i malo plaši, što su sve elementi fantastičnog i magičnog cilja.
Snežanu možete naći na Instagramu gde možete proveriti zašto je nazivaju Kraljica Sadržaja.
Do uskoro,
U Beogradu će se od 13. do 15. oktobra održati 6. Međunarodna konferencija Ekspresivne Art terapije i koučinga. Ova stručna konferencija će okupiti stručnjake iz
Ovog puta u goste nam je došla Bojana Pražić, po obrazovanju arhitekta, po rođenju kreativac i multipotencijalista, a pričale smo o tome kako se živi kreativnost kroz strukturu i akciju.
Inspiracija je svuda oko nas. Nekad se lagano prikrada. Nekad vas zaskoči na sred ulice, a nekad vam samo očeše rame i projuri pored, pa morate da dograbite bilo šta da je zapišete ili snimite, da ne zaboravite jer možda neće hteti da ostane još koji minut.
Kao jedan pravi kreativni radoznalac, ona je dosad pronalazila sebe u novinarskoj profesiji i pisanju poezije.
Art journaling je proces prenošenja misli i emocija na papir putem slika (i reči), a za mene predstavlja alatku za kreativno samoistraživanje.
Briga o sebi je usko povezana sa kreativnošću i protokom naše kreativne energije. Skoro sve što radimo u cilju brige o sebi je povezano sa našim psihičkim, fizičkim i duhovnim stanjem. Ono što je meni dosta pomoglo da napredujem na svim životnim poljima, je pisanje.