Nažalost, ja jako dobro poznajem odlaganje. Ranije sam za sebe mislila da sam ekspert u odlaganju, Majstorski nivo, crni pojas, sedmi dan ekspert.
Dugo mi nije bilo jasno zašto odugovlačim, naročito kad se uzme u obzir da su to neke teme koje su meni lično vrlo bitne, na primer odlazak kod doktora ili pisanje novog posta. Dugo sam se bavila ovom temom, jer sam morala da “izađem” iz začaranog kruga, i zaključak do kojeg sam dolašla je da sve kreće od straha.
Zapravo veoma iracionalnog, ali kako je mozak organ za preživljavanje uvek baci neku novu kosku da za igranje i zamajavanje, ne bismo li skrenuli sa puta na kojem „može nešto straaašno da nam se desi“.
A šta može da se desi? Čega se sve to plašimo? Plašimo se da nećemo ispuniti očekivanja, svoja ili tuđa svejedno. Plašimo se da ćemo ispasti smešni, glupi, neuki… Plašimo se da će nas ocenjivati, procenjivati, ispitivati. Plašimo se da smo previše stari, mladi, bez iskustva, debeli, mršavi, crni, ružičasti, zeleni…
Smislite sa čim želite da odugovlačite i automatski će se pojaviti odgovarajući strah.
Ali jednog dana biće vreme da kažete „Dosta!“, možda i da lupite šakom o sto radi puke teatralnosti. Doćiće vreme da preuzmete nazad kontrolu svojih postupaka od straha.
Svako ima svoj razlog (ili izgovor) za odlaganje, ali ono što svima jeste zajedničko je potreba da se prestane sa tim. Neki od načina da to uspete su:
Napravite svoju TO DO listu i štiklirajte obavljeno. Ne samo što ćete se pokrenuti nego ćete imati i vizuelni podsetnik šta je već urađeno kao i šta vam još predstoji. Za početak nemojte stavljati puno zadataka u jedan dan, maksimalno 3 da biste izbegli mogućnost ponovnog odlaganja. Polako i nežno. Malim koracima i zadacima koji vas raduju i ispunjavaju.
Nemojte čekati da padne nebo, da ne pada kiša, da bude ponedeljak. Počnite odmah. Rasčlanite svoj put ka cilju do najsitnijeg koraka, do onoga što možete upravo SAD da uradite i to uradite. Ako je to da izvadite štafelaj ili da uključite snimanje ili kameru, uradite to. Pustite sebe da se izrazite, koliko god mislili da ne znate šta će da izađe.
Pomodoro tehnika – Postavite tajmer na 25 minuta i počnite sa poslom. Nemojte mnogo da mislite, samo se prepustite. Na kraju ako rezultat i ne bude onakav kakav ste želeli, barem će nešto biti urađeno i narednog puta će biti lakše početi, i pritom znati šta treba i ne treba raditi. U idealnom svetu posle 20-ak minuta neće vam ni biti potrebna pauza nego ćete nastaviti, ali ako osetite da vam manjka koncentracije napravite pauzu od 5 minuta i onda ponovo podesite tajmer i tako u krug.
Pripremite svoj prostor za rad tako da vam bude prijatno u njemu. Ne morate oprati prozore, obrisati prašinu i raspremiti svaku stvar na svoje mesto. Samo rasporedite sve što vam je potrebno za rad, da biste izbegli ustajanje zbog manjka materijala ili nedostatka istog. I naravno pripremite svoje omiljeno piće pre nego se ušuškate u svoj prostor. Ako ne znate šta da radite/ pravite, samo budite tu i navikavajte se na energiju prostora.
OK, hajde sada da budemo iskreni! Da li stvarno želite da to radite? Da li vam je bitno? Da li to zaista želite? Ponekad projektujemo tuđe želje kao svoje, a da toga nismo ni svesni. Ako je to zaista vaše, gde možete da nađete potrebno vreme za rad? Da li ostavljate dovoljno energije za svoju kreativnost? Lako je da se dnevne obaveze i životne uloge upletu u vaše stvaranje, baš zato je potrebno da ga postavite kao priorite. Naravno, samo u slučaju da to zaista i želite.
Ne budite perfekcionista, samo se prepustite. Težite najboljem, ali ne dozvolite da vas to zaustavi. Ne ubijajte sebe u pojam. Done is better than perfect. Ionako je pitanje šta je uopšte savršeno, ali to je neka druga tema. Odmarajte i punite svoj kreativni izvor stvarima i delima koja vam prijaju. Ako želite tišinu, pronađite vreme u danu/nedelji kada to sebi možete da priuštite. Kreativnost jeste briga o sebi, ali joj je ponekad potrebna dodatna pomoć, naročito ako imate tendenciju da odlažete kreativni rad.
Uvedite sebi neki mali ritual pred početak rada, kao uvertiru kreativnog procesa, kao na primer topli napitak, planiranje ili meditaciju. To će vas dodatno opustiti, povezati sa vašim Unutrašnjim umetnikom i/ili Muzom, tako da će odlaganje biti samo daleka mrlja u sećanju.
Na svako pitanje „Šta ako ne …“ napišite odgovor „Šta ako da…“ . Jedino što zaista može da vam se desi je da se pokrenete. Ni u jednoj situaciji ne treba biti vođen strahom. Strah je tu da vas drži na mestu, a kreativnost je tu da vas oslobodi svih sprega. Samo krenite i sve će se srediti usput.
U Beogradu će se od 13. do 15. oktobra održati 6. Međunarodna konferencija Ekspresivne Art terapije i koučinga. Ova stručna konferencija će okupiti stručnjake iz
Ovog puta u goste nam je došla Bojana Pražić, po obrazovanju arhitekta, po rođenju kreativac i multipotencijalista, a pričale smo o tome kako se živi kreativnost kroz strukturu i akciju.
Inspiracija je svuda oko nas. Nekad se lagano prikrada. Nekad vas zaskoči na sred ulice, a nekad vam samo očeše rame i projuri pored, pa morate da dograbite bilo šta da je zapišete ili snimite, da ne zaboravite jer možda neće hteti da ostane još koji minut.
Kao jedan pravi kreativni radoznalac, ona je dosad pronalazila sebe u novinarskoj profesiji i pisanju poezije.
Art journaling je proces prenošenja misli i emocija na papir putem slika (i reči), a za mene predstavlja alatku za kreativno samoistraživanje.
Briga o sebi je usko povezana sa kreativnošću i protokom naše kreativne energije. Skoro sve što radimo u cilju brige o sebi je povezano sa našim psihičkim, fizičkim i duhovnim stanjem. Ono što je meni dosta pomoglo da napredujem na svim životnim poljima, je pisanje.