Niko nije imun na uticaj svakodnevnice i prvo što bi valjalo savladati je da naučite da stvarate „usput“.
Onda kada se sve oko vas ruši, kad vas sve nervira, kad vam polude hormoni. Kada ste tužni, besni, ili ushićeni. Kada dodjete kući posle 8 sati dosadnog i neispunjavajućeg posla i zaista vam nije ni do čega.
Onda kada se klinci vrzmaju oko nogu i kada je sve samo ne odgovarajuće, mirno i tiho okruženje.
Najgore što možete uraditi je da sedite i čekate pravi trenutak. Oh, kako mi je to samo poznato. Vreme vam prolazi u čekanju, a inspiracija ne dolazi. Čekate i ništa ne činite da se pokrenete i nešto promenite.
Ne kad dođe inspiracija, ne kad bude savršeno sunčan dan, ne kad ste najbolje koncentrisani ili smireni, ne kada su zvezde u savršenoj poziciji.
Sada!
Jer ako ne krenete sada, dočekaćete da prođe godinu dana i da shvatite da je vreme samo prošlo. Prošlo je i ništa nisteuradili. Prošlo je i nema nazad. Prošlo je, a inspiracija još nije stigla. A onda sleduje još gore razočaranje, razočaranje u sebe.
Nemojte čekati svoju muzu da se pojavi ili da vas obasjaju zvezde vodilje. Da se ne lažemo, sjajno je kad se to desi, ali kad već stvarate čak i u dosadnoj svakodnevici i imate neki kontinuitet, takvi trenuci mogu zaista da obasjaju ceo vaš kreativni doprinos.
Pažnja!!!
Nekada se dešava da kada neko reši da se “potpuno posveti” svom stvaralaštvu da se nasilno povuče iz svog života. Ne mislim pri tom na povlačenje sa društvenih mreža, već iz stvarnog života. Tada osoba postavi sebi nerealne ciljeve i za koje vreme nešto mora da se obavi, te amputira svoj život. Izbaci prijatelje i porodicu iz svakodnevice da ne bi oduzimali vreme i na kraju samo doved e sebe do usamljenosti, depresije i letargije, čast izuzecima.
Iako je vreme koje provodite sami sa sobom od izuzetne važnosti za kreativni proces, vreme kada punite baterije, stvarate ili samo maštate, isto tako je važna i socijalna interakcija. Priče i emocije koje imate pri kontaktu sa drugim ljudima su ono što takođe utiče na vaš izraz.
* Vožnja punim gradskim autobusom nije nešto što zamišljam kad se kaže “zabava”, ali mnoge sjajne ideje su mi pale na pamet upravo zahvaljujući onome što sam čula, videla ili doživela u prevozu.
Džabe vam sve ako naslikate ili napišete nešto jednom godišnje. Možda neće svako delo koje proizvedete imati status remek dela, ali redovnost dovodi do kvaliteta. Svaka veština se razvija ponavljanjem, upornošću i redovnim praktikovanjem.
Znam koliko je teško posvetiti se i biti redovan, ali redovnost i predanost su bitni čime se god bavili. Nebitno je da li želite da crtate, slikate, pišete ili želite da promenite nešto kod sebe, redovnost i posvećenost je ono što stvara uspešne.
I sad ono pitanje s početka, kako da pomognete sebi i da se uklopite u svakodnevicu?
U Beogradu će se od 13. do 15. oktobra održati 6. Međunarodna konferencija Ekspresivne Art terapije i koučinga. Ova stručna konferencija će okupiti stručnjake iz
Ovog puta u goste nam je došla Bojana Pražić, po obrazovanju arhitekta, po rođenju kreativac i multipotencijalista, a pričale smo o tome kako se živi kreativnost kroz strukturu i akciju.
Inspiracija je svuda oko nas. Nekad se lagano prikrada. Nekad vas zaskoči na sred ulice, a nekad vam samo očeše rame i projuri pored, pa morate da dograbite bilo šta da je zapišete ili snimite, da ne zaboravite jer možda neće hteti da ostane još koji minut.
Kao jedan pravi kreativni radoznalac, ona je dosad pronalazila sebe u novinarskoj profesiji i pisanju poezije.
Art journaling je proces prenošenja misli i emocija na papir putem slika (i reči), a za mene predstavlja alatku za kreativno samoistraživanje.
Briga o sebi je usko povezana sa kreativnošću i protokom naše kreativne energije. Skoro sve što radimo u cilju brige o sebi je povezano sa našim psihičkim, fizičkim i duhovnim stanjem. Ono što je meni dosta pomoglo da napredujem na svim životnim poljima, je pisanje.