Kad sam bila mala uvek sam nosila neku knjigu sa sobom.
Želela sam da budem književnica kad porastem. Čak sam knjige (i sveske) nosila sa sobom na moje omiljeno drvo. Bila je to breza na kojoj sam provodila sate pišući, čitajući i maštajući.
Ne sećam se kada, zašto i kako sam sama sebe spakovala u opšteprihvaćeni način razmišljanja i ponašanja. Nije mi bilo udobno, jer sam osećala da to nije moje autentično stanje, ali želela sam da pripadam, tako da sam tamo ostala dokle god sam uspevala da izdržim.
Kada sam najzad shvatila da je vreme da budem svoja, autentična, slobodna, kreativna, shvatila sam i da se plašim.
Milion “šta ako” se pojavilo ispred mene.
“Šta ako zvučim blesavo? Šta ako je sve to besmisleno? Šta ako pomisle ovo ili ono?”
Oh, imala sam ih previše.
Jer….
Šta ako nemam SVE veštine i SVE znanje koje mi ikada može zatrebati?”
Moj Strah i moj Ego su bili tako dobro pripremljeni za ovo.
Svaki put kada bih pomislila da se pokrenem sa mrtve tačke, oni bi odmah nabacali sve ove sumnje i pripremljene neuspešne scenarije na mene. Naravno bilo je trenutaka kada sam i ja mislila da je sve uzalud. Da nema svrhe boriti se i pokušavati nešto drugo. Bili su tako jaki, a ja tako umorna od traganja
I da.
Mogla sam ostati zaglavljena ceo život.
I dalje bih izigravala da mi je dobro, jer bilo mi je udobno, poznato.
Mogla sam ostati na sigurnom. Ali bih i dalje bila zaglavljena i sve nezadovoljnija.
I pored svog tog umora, jedna mala misao, kao iskra je stigla do mene.
Ako zaista želim nešto da uradim, ja to i mogu.
Tako da sam uprkos Strahu izašla iz kaveza koji sam sama sebi nametnula, i sad mogu na svoje platno života da stavim koju god boju želim i od njega da napravim svoje Umetničko delo.
🙏❤
A možeš i ti.
Hrabrost najčešće nije prva asocijacija kada se pomisli na kreativni posao, ali upravo ona je presudna za svaki korak tokom procesa. I tako svaki dan.
Znate onaj osećaj kad sve lepo zamislite, ali se sve nekako izmigolji i ništa ne ide po planu.
Ujutru nema kafe ili se upali rezerva u kolima baš onda kad kasnite negde i još plus vozite iza auto škole.
Jedan od onih dana kad uživajući u sladoledu od čokolade jedan neposlušan zalogaj reši da se prisnije upozna sa vašom svetlom majicom.
Dobro došli u novu kategoriju postova na Maštariumu pod nazivom Kreativni razgovori.
Da li ponekad želite da ste neko drugi? Da živite na drugom mestu i da radite drugi posao? Da li se ponekad pitate gde biste bili da ste odabrali neko drugo skretanje na svom životnom putu?
Da li biste bili svoja sušta suprotnost ili samo blaga varijacija?
Život se dešava hteli vi to ili ne.
Vreme prolazi ne pitajući da li biste želeli da je malo sporije, ili da bi vam baš dobro došlo par sati više u danu.
Kad sam bila mala uvek sam nosila neku knjigu sa sobom.
Želela sam da budem književnica kad porastem. Čak sam knjige (i sveske) nosila sa sobom na moje omiljeno drvo. Bila je to breza na kojoj sam provodila sate pišući, čitajući i maštajući.