Kako biti hrabriji kao kreativac
Duša
November 18, 2021
Hrabrost najčešće nije prva asocijacija kada se pomisli na kreativni posao, ali upravo ona je presudna za svaki korak tokom procesa. I tako svaki dan.
“Struktura daje flow” jeste misao koja mi je obeležila prethodnu godinu. A ko je bolji sagovornik za priču o strukturi od arhitekte, zar ne? Ovog puta u goste nam je došla Bojana Pražić, po obrazovanju arhitekta, po rođenju kreativac i multipotencijalista, a pričale smo o tome kako se živi kreativnost kroz strukturu i akciju.
Uživajte.
Kreativnost je za mene način života, životni stil. To nije nešto što se dešava povremeno, pod naletom inspiracije ili je rezervisano samo za umetnike, slikare, pesnike, kompozitore, vajare. To je radost koja se kuša svaki dan i primenjuje na najrazličitije životne situacije, posebno na one izazovne, da nam lakše padnu, da nas ne povrede i da nam brzo budu lekcije i putokaz za dalje. Svi smo kreativni, samo je pitanje koliko sebi dopustimo.
Pišem od kada znam da pišem. Pisala sam dnevnik i kratke priče još kao predškolac. Terala sam tatu da ih otkuca na pisaćoj mašini, da lepo izgledaju, kao u knjizi. Kad imam problem, prenesem ga na papir. Svi pišemo. To nam je dostupno. Samo treba da se setimo da je mnogo bolje osloboditi se misli i videti rešenje na papiru, nego motati po glavi stalno ukrug.
Planinarenje kao meditacija u pokretu donelo mi je prvi prolazak kroz knjigu „Put umetnika” Džulije Kameron. Takođe, mnogo puta se kod mene potvrdilo Džulijino pravilo: izađeš sa problemom, napraviš krug oko bloka i vratiš se sa rešenjem.
Celovitost uma, tela i duše donosi najbolje kreativne rezultate. Ne smemo da zapostavimo ni jedan segment. Zato vežbam jogu, puno pešačim, planinarim kad god sam u prilici. Isprobala sam i walking meeting, sastanak u šetnji, i potvrdila da smo kreativniji kada diskutujemo u hodu nego uz kafu, mada je i kafa moj kreativni ritual, svaki dan.
Ako zaista želim nešto da uradim, ja to i mogu.
„Put umetnika” me je vratio mojoj autentičnosti i kreativnosti. Bila sam godinama blokirana, inhibirani kreativac, čak i tokom studija arhitekture, koje sam završila sa visokim prosekom.
Srž knjige „Put umetnika”, knjige koja menja naše živote već četvrt veka, jeste postavljanje ciljeva i upravljanje vremenom. Ali ne ono ishitreno planiranje, kada tokom euforije pred Novu godinu, zapišemo nešto za pet minuta, što izbledi do srpske Nove godine. Ne, već emocionalno planiranje, razgovor s dušom, šaputanje u olovku tokom jutarnjih stranica, svaki dan pomalo, sloj po sloj, plakanje u jastuk, dok se ne dođe do onoga što stvarno želimo, kao u pesmi grupe Zemlja gruva „Đango”: „šta želiš, šta želiš, šta želiš, šta želiš, šta stvarno želiš.”
Veći deo 2021. godine posvetila sam temi: Kako od onoga što jesam da postanem ono što želim da budem. Kao arhitekta po obrazovanju i multipotencijalista u duši, bila sam zbunjena. Osluškivala sam sebe, vredno radila na mentorskim programima, crtala grafikone, čitala. I uvek bih se vraćala na dva puta: put umetnika i put heroja. U jednom mometu su se ta dva puta susrela i nastao je moj program: Put kreativnosti, 20000 milja pod morem.
„Svaki proces je jedno putovanje heroja. Kada se u njega upustimo, ne možemo unapred da znamo koliko će on za nas da traje i na kakve ćemo sve uspone i padove da naiđemo. Zaranjamo u najdublje delove sebe, kao podmornica Nautilus kapetana Nemoa, 20000 milja pod more.
Ali ono što sigurno znamo jeste naša krajnja destinacija. Mesto na koje želimo da stignemo jeste ona istinska, autentična ja, koja je ponovo otkrila i probudila svoju kreativnost i nežno je neguje od sada pa zauvek. Ona ja koja zna šta joj donosi radost u životu i kako da tu radost kuša svaki dan. Ona ja koja je na dobrom putu da živi život sa svrhom i da doprinese sebi i svom okruženju, svojoj deci i budućim generacijama, da ostavi trag i bude vidljiva u društvu u kome živi.“
Baš ovim rečima sam se obratila ženama na svom sajtu www.bojanaprazic.com. Ovo je prelomno mesto za donošenje odluke o putovanju, za prvi korak.
Jako sam emotivna, kao horoskopska dupla voda, lako se rasplačem. Treba mi vremena da razlučim šta je konstruktivan feedback,a šta nečija trenutna emocija, mesto gde sam ga trigirala. Da odvojim šta je moje od onoga što nije moje, i onda iz toga najbrže rastem. Nekad potražim i stručnu pomoć. Ne moramo sve sami.
Samo akcija pravi razliku. Pleši, diši, trči, smej se, raduj se, plači, slikaj, piši, pevaj, vrišti kad prolazi voz, grnčari, kreiraj, seckaj, pravi, ruši, boji, ne brini… Šta god ti padne na pamet, radi da uključiš sve svoje resurse. Sve to zajedno donosi radost življenja kroz kreativan pristup životu u svakodnevici.
Bojana kreće na novo putovanje 19. marta, i ako ovo zvuči kao nešto što je upravo vama bilo potrebno imate dovoljno vremena da da joj se pridružite.
Do narednog razgovora,
Srećno stvaranje!
Hrabrost najčešće nije prva asocijacija kada se pomisli na kreativni posao, ali upravo ona je presudna za svaki korak tokom procesa. I tako svaki dan.
Znate onaj osećaj kad sve lepo zamislite, ali se sve nekako izmigolji i ništa ne ide po planu.
Ujutru nema kafe ili se upali rezerva u kolima baš onda kad kasnite negde i još plus vozite iza auto škole.
Jedan od onih dana kad uživajući u sladoledu od čokolade jedan neposlušan zalogaj reši da se prisnije upozna sa vašom svetlom majicom.
Dobro došli u novu kategoriju postova na Maštariumu pod nazivom Kreativni razgovori.
Da li ponekad želite da ste neko drugi? Da živite na drugom mestu i da radite drugi posao? Da li se ponekad pitate gde biste bili da ste odabrali neko drugo skretanje na svom životnom putu?
Da li biste bili svoja sušta suprotnost ili samo blaga varijacija?
Život se dešava hteli vi to ili ne.
Vreme prolazi ne pitajući da li biste želeli da je malo sporije, ili da bi vam baš dobro došlo par sati više u danu.
Kad sam bila mala uvek sam nosila neku knjigu sa sobom.
Želela sam da budem književnica kad porastem. Čak sam knjige (i sveske) nosila sa sobom na moje omiljeno drvo. Bila je to breza na kojoj sam provodila sate pišući, čitajući i maštajući.
