Sebi to često moram da ponavljam kada je posao u pitanju. Kada želim da uradim nešto bitno ili u vremenskom roku. I sve to ne bi bilo toliko strašno, da ne postavljam skoro nemoguće zahteve pred sebe. Sama sam sebi najgori neprijatelj. A znam da ću sebe ubiti u pojam ako ne uspem da izvršim zamišljeno i tako u krug.
Nekad samo treba usporiti i opustiti se. Život nije toliko ozbiljan.
Znam ja da uživam i da se opuštam.
Znam i da budem spontana i da uživam u trenutku. Tada sve teče samo od sebe, jer su svi putevi otvoreni.
Kada se stisnemo i kad nam se strah ili sumnja približe neopaženo naša kreativnost je osuđena na propast. Zatrpana duboko ispod nesigurnosti i bojazni, napetosti i stresa…
Opusti se, otvori i pruži sebi šansu da pogrešiš.
Na greškama se uče lekcije na koje drugačije nikad nećemo naići.
Neko će da kaže da to što si uradila nije remek delo? Pa šta? Ti si uložila svoje vreme, svoj talenat, svoju goruću želju da stvaraš i usput stvorila nešto. Nije li to sasvim dovoljno da se bude zadovoljna?
Nekom možda nije. Meni jeste.
Biram da uživam u procesu stvaranja i da mi novi projekti budu vreme za opuštanje, a ne da proizvode stres. Nisam slikar i ne planiram da postanem, ali me to ne sprečava da se igram sa četkicama i bojama.
I opet se setim da život ne treba da bude toliko ozbiljan.
Zar ne? 
Sebi to često moram da ponavljam kada je posao u pitanju. Kada želim da uradim nešto bitno ili u vremenskom roku. I sve to ne bi bilo toliko strašno, da ne postavljam skoro nemoguće zahteve pred sebe.
Svi smo mi različiti. I svi projekti su različiti, ali postoje neki znaci koji govore da je možda vreme da završite sa planiranjem i počnete sa radom.
Postoje ti neki čarobnjaci?
Oni koji svašta nešto mogu da stvore, od svačega i ničega.
Magičnim putem pretvaraju najobičnije stvari u najneobičnije proizvode.
Nažalost, ja jako dobro poznajem odlaganje.
Ranije sam za sebe mislila da sam ekspert u odlaganju, Majstorski nivo, crni pojas, sedmi dan ekspert.
Svakom kreativcu se povremeno desi da se susretne sa gomilom istovremenih novih ideja. Počnu da dolaze sa svih strana i da vas polako, ali sigurno, zatrpavaju.
Iako je to izuzetno nezgodno, ipak je mnogo bolje nego kad ih nema ni od korova.
Znate kako izgleda kad sretnete nekog ko kod vas pokrene celu lavinu događaja?
Jedna od tih osoba u mom životu je Zorana Komanov.
Spojio nas je posao, a usput smo prepoznale jedna drugu i postale prijatelji.
Što i nije teško jer ona ima neku neverovatnu energiju koja vrca na sve strane, i sa njom jedva čekate da nešto novo smislite ili napravite.