Čim ideja samo prođe pored mene, ja već osnivam firmu, pravim korporaciju, razmišljam o uvozu-izvozu, i tako dalje. Zaista verujem da je dobar plan bitan, ali pitanje je gde se planiranje završava i kad. Ja bih mogla da planiram u nedogled, čini mi se. A znam i da nisam sama u tome.
Ovo je neka vrsta podsećanja i podrške nama koji ne znamo da se otrgnemo iz zamke planiranja i da počnemo da radimo ono šta planiramo.
Na početku:
Ja sebi često kažem kad krenem da filozofiram “Uzmi i uradi!” (da, obožavam da pričam sa sobom).
Odmah da se ogradim, smatram da je dobro većinu stvari isplanirati, imati okviran raspored i redosled radnji i zadataka. Plan će naravno biti veoma koristan pri radu, no u jednom trenutku morate početi da se bavite svojim projektom, a ne da besomučno planirate.
Možda taj projekat nije gotov i nije savršen, ali ako budete čekali to savršenstvo, možda nikada nećete ni početi sa radom.
Svi smo mi različiti. I svi projekti su različiti, ali postoje neki znaci koji govore da je možda vreme da završite sa planiranjem i počnete sa radom.
Uvek je potrebno imati barem skicu ili mini plan da bi se počelo sa nekim novim projektom, ali ja i meni slični, uradimo mnogo više nego što je zaista potrebno.
Stvar je u tome da počnete sa radom onda kad imate okvirni plan, jer ćete svejedno morati da prilagođavate svoj plan u zavisnosti od razvoja ideje i situacija. Plan će se uvek dorađivati i korigovati, tako da je skoro nemoguće stvoriti jedan detaljan od samog starta do finiša.
Ovo je ozbiljna boljka koja se i meni često dešava. Stalno će nailaziti nove ideje, tako da će ona “stara” koja se detaljno planira, ostati neurađena.
Stalno menjanje ideje vas ostavlja samo sa gomilom planova, i nijednim završenim projektom. Sa ovim nema šale i ako vam zaista ideja zvuči vredna pažnje počnite sa radom na njoj što pre. Dok opet ne naiđe neka nova.
Ako se bavite nekim vidom kreativnog posla, očigledno je da je bitno šta drugi ljudi misle i da li im se sviđa vaš produkt (proizvod). Ali ako se konstantno trudite da zadovoljite tuđe potrebe i da im ugodite, a zanemarujete sebe, ta igra je osuđena na propast. Fokusirajte se na sebe i na svoje ciljeve.
Ako se budete opterećivali tuđim mišljenjima nikad se nećete pokrenuti.
Kako vi stojite sa sprovođenjem ideja u delo? Da li planirate u nedogled ili se odmah bacate u vatru? Podelite sa mnom vaše misli na ovu temu putem komentara.
Sebi to često moram da ponavljam kada je posao u pitanju. Kada želim da uradim nešto bitno ili u vremenskom roku. I sve to ne bi bilo toliko strašno, da ne postavljam skoro nemoguće zahteve pred sebe.
Svi smo mi različiti. I svi projekti su različiti, ali postoje neki znaci koji govore da je možda vreme da završite sa planiranjem i počnete sa radom.
Postoje ti neki čarobnjaci?
Oni koji svašta nešto mogu da stvore, od svačega i ničega.
Magičnim putem pretvaraju najobičnije stvari u najneobičnije proizvode.
Nažalost, ja jako dobro poznajem odlaganje.
Ranije sam za sebe mislila da sam ekspert u odlaganju, Majstorski nivo, crni pojas, sedmi dan ekspert.
Svakom kreativcu se povremeno desi da se susretne sa gomilom istovremenih novih ideja. Počnu da dolaze sa svih strana i da vas polako, ali sigurno, zatrpavaju.
Iako je to izuzetno nezgodno, ipak je mnogo bolje nego kad ih nema ni od korova.
Znate kako izgleda kad sretnete nekog ko kod vas pokrene celu lavinu događaja?
Jedna od tih osoba u mom životu je Zorana Komanov.
Spojio nas je posao, a usput smo prepoznale jedna drugu i postale prijatelji.
Što i nije teško jer ona ima neku neverovatnu energiju koja vrca na sve strane, i sa njom jedva čekate da nešto novo smislite ili napravite.