Čim ideja samo prođe pored mene, ja već osnivam firmu, pravim korporaciju, razmišljam o uvozu-izvozu, i tako dalje. Zaista verujem da je dobar plan bitan, ali pitanje je gde se planiranje završava i kad. Ja bih mogla da planiram u nedogled, čini mi se. A znam i da nisam sama u tome.
Ovo je neka vrsta podsećanja i podrške nama koji ne znamo da se otrgnemo iz zamke planiranja i da počnemo da radimo ono šta planiramo.
Na početku:
Ja sebi često kažem kad krenem da filozofiram “Uzmi i uradi!” (da, obožavam da pričam sa sobom).
Odmah da se ogradim, smatram da je dobro većinu stvari isplanirati, imati okviran raspored i redosled radnji i zadataka. Plan će naravno biti veoma koristan pri radu, no u jednom trenutku morate početi da se bavite svojim projektom, a ne da besomučno planirate.
Možda taj projekat nije gotov i nije savršen, ali ako budete čekali to savršenstvo, možda nikada nećete ni početi sa radom.
Svi smo mi različiti. I svi projekti su različiti, ali postoje neki znaci koji govore da je možda vreme da završite sa planiranjem i počnete sa radom.
Uvek je potrebno imati barem skicu ili mini plan da bi se počelo sa nekim novim projektom, ali ja i meni slični, uradimo mnogo više nego što je zaista potrebno.
Stvar je u tome da počnete sa radom onda kad imate okvirni plan, jer ćete svejedno morati da prilagođavate svoj plan u zavisnosti od razvoja ideje i situacija. Plan će se uvek dorađivati i korigovati, tako da je skoro nemoguće stvoriti jedan detaljan od samog starta do finiša.
Ovo je ozbiljna boljka koja se i meni često dešava. Stalno će nailaziti nove ideje, tako da će ona “stara” koja se detaljno planira, ostati neurađena.
Stalno menjanje ideje vas ostavlja samo sa gomilom planova, i nijednim završenim projektom. Sa ovim nema šale i ako vam zaista ideja zvuči vredna pažnje počnite sa radom na njoj što pre. Dok opet ne naiđe neka nova.
Ako se bavite nekim vidom kreativnog posla, očigledno je da je bitno šta drugi ljudi misle i da li im se sviđa vaš produkt (proizvod). Ali ako se konstantno trudite da zadovoljite tuđe potrebe i da im ugodite, a zanemarujete sebe, ta igra je osuđena na propast. Fokusirajte se na sebe i na svoje ciljeve.
Ako se budete opterećivali tuđim mišljenjima nikad se nećete pokrenuti.
Kako vi stojite sa sprovođenjem ideja u delo? Da li planirate u nedogled ili se odmah bacate u vatru? Podelite sa mnom vaše misli na ovu temu putem komentara.
Stvarajte za sebe… Stvarajte da biste ostavili svoj trag u prostoru i vremenu. Stvarajte da biste se oslobodili od sebe, od drugih, i da oslobodite svoje potencijale.
Do velikih uspeha dovode mali koraci koje sprovodite svakog dana. Željenje, čekanje i nadanje u bolje sutra neće uroditi plodom ako ne poduzmete akciju. Probajte svaki dan da odvojite 30 minuta i radite na svojoj poslovnoj ideji. Svaki dan.
A zamislite kako bi bilo sjajno kada biste ponovo mogli da gledate na život sa tim dečijim oduševeljenjem? Svaki dan bi bio magičan i kreativnost bi vam dolazila potpuno prirodno. Pa čak i ako nemate problem sa kanalisanjem kreativne energije, nije loše ponekad se uskladiti sa svojim Unutrašnjim detetom.
Rečima Džulije Kamerun, “Umetnički sastanak je vremenski period, možda dva sata nedeljno, koji izdvojite za sebe i posvetite negovanju vaše kreativne svesti, umetnika skrivenog u vama.
U svom osnovnom obliku, umetnički sastanak je izlet, igra koju planirate unapred i branite od svih uljeza. Nikoga ne pozivate na sastanak osim sebe i svog skrivenog umetnika. Poznatog još pod nazivom vaše kreativno dete.
Znači, bez ljubvnika, prijatelja, supružnika, dece, bez ikakve pratnje.”
Bili mi svesni ili ne, stalno se vrtimo u istim krugovima, koji nam zapravo odmažu, ako nismo dovoljno svesni i pažljivi. Sjajna stvar je da navike možemo sami da promenimo kada shvatimo da nam ne čine. Caka je da se odučimo od starih, a u isto vreme da uvedemo nove.
Neki od načina kako upravljati svojim danom i radnim vremenom, te kako poboljšati organizaciju i produktivnost.