Čim ideja samo prođe pored mene, ja već osnivam firmu, pravim korporaciju, razmišljam o uvozu-izvozu, i tako dalje. Zaista verujem da je dobar plan bitan, ali pitanje je gde se planiranje završava i kad. Ja bih mogla da planiram u nedogled, čini mi se. A znam i da nisam sama u tome.
Ovo je neka vrsta podsećanja i podrške nama koji ne znamo da se otrgnemo iz zamke planiranja i da počnemo da radimo ono šta planiramo.
Na početku:
Ja sebi često kažem kad krenem da filozofiram “Uzmi i uradi!” (da, obožavam da pričam sa sobom).
Odmah da se ogradim, smatram da je dobro većinu stvari isplanirati, imati okviran raspored i redosled radnji i zadataka. Plan će naravno biti veoma koristan pri radu, no u jednom trenutku morate početi da se bavite svojim projektom, a ne da besomučno planirate.
Možda taj projekat nije gotov i nije savršen, ali ako budete čekali to savršenstvo, možda nikada nećete ni početi sa radom.
Svi smo mi različiti. I svi projekti su različiti, ali postoje neki znaci koji govore da je možda vreme da završite sa planiranjem i počnete sa radom.
Uvek je potrebno imati barem skicu ili mini plan da bi se počelo sa nekim novim projektom, ali ja i meni slični, uradimo mnogo više nego što je zaista potrebno.
Stvar je u tome da počnete sa radom onda kad imate okvirni plan, jer ćete svejedno morati da prilagođavate svoj plan u zavisnosti od razvoja ideje i situacija. Plan će se uvek dorađivati i korigovati, tako da je skoro nemoguće stvoriti jedan detaljan od samog starta do finiša.
Ovo je ozbiljna boljka koja se i meni često dešava. Stalno će nailaziti nove ideje, tako da će ona “stara” koja se detaljno planira, ostati neurađena.
Stalno menjanje ideje vas ostavlja samo sa gomilom planova, i nijednim završenim projektom. Sa ovim nema šale i ako vam zaista ideja zvuči vredna pažnje počnite sa radom na njoj što pre. Dok opet ne naiđe neka nova.
Ako se bavite nekim vidom kreativnog posla, očigledno je da je bitno šta drugi ljudi misle i da li im se sviđa vaš produkt (proizvod). Ali ako se konstantno trudite da zadovoljite tuđe potrebe i da im ugodite, a zanemarujete sebe, ta igra je osuđena na propast. Fokusirajte se na sebe i na svoje ciljeve.
Ako se budete opterećivali tuđim mišljenjima nikad se nećete pokrenuti.
Kako vi stojite sa sprovođenjem ideja u delo? Da li planirate u nedogled ili se odmah bacate u vatru? Podelite sa mnom vaše misli na ovu temu putem komentara.
U Beogradu će se od 13. do 15. oktobra održati 6. Međunarodna konferencija Ekspresivne Art terapije i koučinga. Ova stručna konferencija će okupiti stručnjake iz
Ovog puta u goste nam je došla Bojana Pražić, po obrazovanju arhitekta, po rođenju kreativac i multipotencijalista, a pričale smo o tome kako se živi kreativnost kroz strukturu i akciju.
Inspiracija je svuda oko nas. Nekad se lagano prikrada. Nekad vas zaskoči na sred ulice, a nekad vam samo očeše rame i projuri pored, pa morate da dograbite bilo šta da je zapišete ili snimite, da ne zaboravite jer možda neće hteti da ostane još koji minut.
Kao jedan pravi kreativni radoznalac, ona je dosad pronalazila sebe u novinarskoj profesiji i pisanju poezije.
Art journaling je proces prenošenja misli i emocija na papir putem slika (i reči), a za mene predstavlja alatku za kreativno samoistraživanje.
Briga o sebi je usko povezana sa kreativnošću i protokom naše kreativne energije. Skoro sve što radimo u cilju brige o sebi je povezano sa našim psihičkim, fizičkim i duhovnim stanjem. Ono što je meni dosta pomoglo da napredujem na svim životnim poljima, je pisanje.