1. Prestala sam da tražim i pravim izgovore.
2. Počela sam sa onim što sam imala. Prazan papir i bilo koja olovka.
3. Uspevam da ostanem dovoljno hrabra da nastavim.
4. Imam gomilu pokušaja, grešaka i milion neravnih linija iza sebe. Imam ceo štos nesavršenih crteža, a i nezavršenih.
5. Svaki dan napravim jedan korak napred.
I da se razumemo, ja sebi ne dajem definicije umetnika ili crtača, ja samo istražujem i igram se sa oblicima, linijama i bojama.
I uživam u tome.
Poprilično.
Zato ako uspem barem jednu osobu ovim da pokrenem i ohrabrim da se oproba u onome o čemu potajno sanja, onda sve ovo ima smisla.
Srećno stvaranje!
Sebi to često moram da ponavljam kada je posao u pitanju. Kada želim da uradim nešto bitno ili u vremenskom roku. I sve to ne bi bilo toliko strašno, da ne postavljam skoro nemoguće zahteve pred sebe.
Svi smo mi različiti. I svi projekti su različiti, ali postoje neki znaci koji govore da je možda vreme da završite sa planiranjem i počnete sa radom.
Nažalost, ja jako dobro poznajem odlaganje.
Ranije sam za sebe mislila da sam ekspert u odlaganju, Majstorski nivo, crni pojas, sedmi dan ekspert.
Svakom kreativcu se povremeno desi da se susretne sa gomilom istovremenih novih ideja. Počnu da dolaze sa svih strana i da vas polako, ali sigurno, zatrpavaju.
Iako je to izuzetno nezgodno, ipak je mnogo bolje nego kad ih nema ni od korova.
Hrabrost najčešće nije prva asocijacija kada se pomisli na kreativni posao, ali upravo ona je presudna za svaki korak tokom procesa. I tako svaki dan.
Znate onaj osećaj kad sve lepo zamislite, ali se sve nekako izmigolji i ništa ne ide po planu.
Ujutru nema kafe ili se upali rezerva u kolima baš onda kad kasnite negde i još plus vozite iza auto škole.
Jedan od onih dana kad uživajući u sladoledu od čokolade jedan neposlušan zalogaj reši da se prisnije upozna sa vašom svetlom majicom.
