Danas sam se šetala Stazom sećanja i shvatila da je prošlo nešto više od 7 godina od kad sam ponovo počela da “otkrivam” svoju kreativnost. Tada sam to činila nekako stidljivo, gledajući preko ramena, sa zebnjom da li će neko proceniti da to nisam dovoljno dobro uradila. Ili da sam negde pogrešila.
Pošto sam najviše vremena provodila sa decom, malo po malo, sticala sam sve više samopouzdanja, jer njima je sve što se uradi, kaže ili napravi bilo sjajno. Dečija perspektiva je ono čemu težim. Lakoća življenja, okrenutost igri, bez straha od ocenjivanja, procenjivanja ili greške.
Vaša kreativnost dolazi iznutra, iz veze sa vašim Unutrašnjim detetom. Nije ono otišlo nigde, samo ste ga možda stavili u hibernaciju, suočeni sa “ozbiljnim” životom, moranjima, obavezama i zahtevima.
A zamislite kako bi bilo sjajno kada biste ponovo mogli da gledate na život sa tim dečijim oduševeljenjem? Svaki dan bi bio magičan i kreativnost bi vam dolazila potpuno prirodno. Pa čak i ako nemate problem sa kanalisanjem kreativne energije, nije loše ponekad se uskladiti sa svojim Unutrašnjim detetom.
Nemojte brinuti da li ćete pogrešiti, da li stvari radite na pravi način, i šta će drugi da kažu. Ispitujte i istražujte šta sve možete da uradite. Krugovi ne moraju biti precizni. Smete da bojite van linije.
Igra i zabava vam pružaju osećaj slobode, a sloboda podstiče nastanak ideja. Slobodan um = kreativan um.
Zavarajte stres, idite do igrališta. Ako imate decu igrajte se sa njima. Odaberite jedan dan i pretvarajte se da ste neko drugi.
Danas je Prvi april, idalni dan da dopustite sebi da budete luckasti, ali to možete i svakog drugog dana.
Zašto se drvo zove drvo? Zašto se ne zove kamen? Odakle dolazi sunce? Gde sunce ide noću? Koliko daleko je “ono” tamo? Zašto bandera tako stoji? Da li može da se poleti ako dovoljno brzo trčiš?…
Postavljajte sebi (i drugima) pitanja. Deca se stalno pitaju kako funkcioniše svet oko nas. Kada ste i zašto vi to prestali? (Negde na početku školovanja, ali je to već druga priča.)
Ne prihvatajte stvari zdravo za gotovo. Da li nešto može da se primeni na neki drugi način? Budite radoznali. Radoznali ljudi se nikada ne zadovoljavaju postojećim i imaju potrebu da istražuju. Napravite Avanturu od svog života.
Pitanje “ZAŠTO?” će vam koristiti i u privatnom i u poslovnom životu.
Kada ste poslednji put gledali u oblake i pogađali oblike? Ja davno, moram da priznam. Ali svakodnevno maštam, crtam, pišem.
Prošetajte u prirodi i obratite pažnju na zvukove, zagledajte se u cveće, travke, bubice. Pronađite čaroliju oko sebe.
Zagledajte se u zvezdano nebo.
Nahranite svoju maštu novim živopisnim slikama.
Naučeni smo tokom školovanja da postoji pravi i pogrešan način da se nešto radi. Naučili smo i da postoje određeni načini ponašanja koji su prihvaćeni i oni koji nisu. I sve je to donekle u redu, dok se ne prenese na kreativnost.
Strah od greške je česta blokada kreativnosti. Odmah do nje je i strah od kritike, ili “šta će drugi reći!?”.
Jedini način da se prevaziđe ovaj strah je da se suočite. Deca nemaju ovaj strah do određenog uzrasta. Još uvek nisu “razvili” svog Unutrašnjeg kritičara i dali mu glas. Njima je bitno samo da se igraju, da stvaraju. Tek kada dođu do uzrasta u kojem se ocenjuju njihova dela, dolazi do pada samopouzdanja i počinju, i sama, kritički da posmatraju svoj rad.
Bavljenje kreativnim izrazom nema garanciju kvaliteta i uspeha, i morate prihvatiti da ćete sa vremena na vreme napraviti grešku. Neće svakog puta biti savršeno. Ali kad u samom startu znate za mogućnost da možete pogrešiti i da sa tim budete u redu, kreativnost ima više potencijala za razvoj.
Da li vam nekad dosadi da stalno idete istim putem na posao (vrtić, školu, trening, šetnju… )? Ja se užasavam monotonije, naročito u prevozu (da ne kažem putovanjima). Kada šetam volim da idem tamo gde mi se otvori put, tj. prelazim ulicu tamo gde je zeleno na pešačkom prelazu. Kada se često vozim na isto odredište, volim da menjam ulice kojima stižem do cilja.
Ideja je da ne navikavate sebe da stvari radite po automatizmu. Nekad je bolje levom stranom, a nekad desnom. Deca nekad jedu crno, a nekad belo od eurokrema. Nekad vole pizzu, nekad ne. I možda poređenja sa hranom nisu baš najsjajnija, ali pogledajte prethodni podnaslov. – Budite spremni na greške.
Kako ne postoji pravi ili pogrešan način za igranje, tako ne postoji ni pravi način kako da budete kreativni. Neko voli da je sve uredno i mirno i da tako smišlja i putuje kroz razne izmišljene svetove, a neko voli da trči, skače, penje se po drveću…
Razmislite kojim od ovih kreativnih tipova pripadate, to će vam kasnije pomoći pri odabiru vaše kreativne aktivnosti.
Setite se čega ste voleli da se igrate kao dete?
Da li ste se igrali sami ili u društvu?
Unutra ili napolju?
Napravite listu igara i aktivnosti koje ste voleli kad ste bili dete.
I šta sad?
Sad kad ste obnovili sećanje na svoje omiljene igre, pozovite svoje Unutrašnje dete da se igrate zajedno.
Pronađite nešto na vašoj listi zabavnih aktivnosti što bi vam predstavljalo zadovoljstvo i što biste mogli lako da uklopite u svoj “odrasli” život. Počnite od nečeg sitnog.
Da li je to odlazak u prodavnicu igračaka, sladoled u omiljenoj poslastičarnici, ili vožnja u Luna parku, nije bitno. Krenite od nečega što vam je najkomotnije. Lako ćemo kasnije svi da pređemo na lastiš i žmurke.
Ako ste voleli da šetate, gde ste voleli da idete? Kupovina kućnih potrepština se ne računa, to nijedno dete ne voli, ali kupovina raznih materijala za kreativne projekte, ili razgledanje pribora može biti zabavno. Meni je zabavno da odem u kinesku prodavnicu i da razgledam sve one sitnice i (često) neverovatne alatke i igračke. Ne volim tamo da kupujem, ali moje Unutrašnje dete se silno izigra.
Možete da gledate neki zabavan dečji ili avanturistički film.
Ili napravite žurku, sedeljku, okupljanje, što da ne?
Bitno je da izađete iz kolotečine svog života i gledate ga malo očima deteta.
Možda mislite da nemate dovoljno vremena za igranje, ali pokušajte. Ništa vas ne košta. Odvojite samo malo vremena ove nedelje za sebe. Možete da pozovete i svog Unutrašnjeg umetnika na sastanak, pa da se svi lepo zabavite.
Kada ste se zadnji put igrali kao dete? Da li smatrate da je to potpuno besmisleno, ili želite da probate? Podelite svoje mišljenje sa mnom putem komentara.
Sebi to često moram da ponavljam kada je posao u pitanju. Kada želim da uradim nešto bitno ili u vremenskom roku. I sve to ne bi bilo toliko strašno, da ne postavljam skoro nemoguće zahteve pred sebe.
Svi smo mi različiti. I svi projekti su različiti, ali postoje neki znaci koji govore da je možda vreme da završite sa planiranjem i počnete sa radom.
Postoje ti neki čarobnjaci?
Oni koji svašta nešto mogu da stvore, od svačega i ničega.
Magičnim putem pretvaraju najobičnije stvari u najneobičnije proizvode.
Nažalost, ja jako dobro poznajem odlaganje.
Ranije sam za sebe mislila da sam ekspert u odlaganju, Majstorski nivo, crni pojas, sedmi dan ekspert.
Svakom kreativcu se povremeno desi da se susretne sa gomilom istovremenih novih ideja. Počnu da dolaze sa svih strana i da vas polako, ali sigurno, zatrpavaju.
Iako je to izuzetno nezgodno, ipak je mnogo bolje nego kad ih nema ni od korova.
Znate kako izgleda kad sretnete nekog ko kod vas pokrene celu lavinu događaja?
Jedna od tih osoba u mom životu je Zorana Komanov.
Spojio nas je posao, a usput smo prepoznale jedna drugu i postale prijatelji.
Što i nije teško jer ona ima neku neverovatnu energiju koja vrca na sve strane, i sa njom jedva čekate da nešto novo smislite ili napravite.