Tražeći sebe, ponekad nađemo mnogo više darova nego što i možemo da zamislimo. Tako sam ja na svom životnom putu naišla na Aleksandru, devojku koja danas živi svoj san iz detinjstva. Još kao devojčica maštala je o svom životu iz bajke. Svetu princeza punom krpica, materijala i modnih dodataka.
Bilo mi je zabavno da “razgovaram” sa Aleksandrom o njenom kreativnom izrazu.
Uživajte u Aleksandrinom svetu.
Aleksandra: Kreativnost je život. Svuda u nama i oko nas, samo nam je potrebna mašta kako bi je pokrenuli i iz nje izvukli maximum. Kreativnost je zamisao, ideja, stvaranje koje zahteva ljubav i potpunu posvećenost.
Aleksandra: Inspiraciju najčešće pronalazim u prirodi. Volim da odem u prirodu i da istražujem, osluškujem, ćutim, slušam, tražim. Nije kliše, ali inspiracija je zaista svuda oko nas, samo je pitanje koliko obraćamo i posvećujemo joj pažnju.
Aleksandra: Kreativni ritual nemam, bar mislim da nemam, ustvari ipak imam.
Pre početka rada volim da je pored mene velika sveska, velika šolja kafe, velika čokolada i brdo bojica. Tokom šivenja obično navire bezbroj ideja koje brzinski skiciram, kako bih ih kasnije realizovala. A nakon rada volim da izađem napolje i posmatram nebo, na taj način odmaram i crpim novu energiju za nove poduhvate i nova stvaralaštva.
Wooow, koja sreća i spoznaja da ustvari imam rituale, a nisam ih na taj način posmatrala. Hvala Dušo!
Aleksandra: Nedelja je naš dan, dan za odmor. Znam da je pitanje kako odvajam vreme za sebe, ali to vreme obožavam da nesebično delim sa svojim suprugom.
Nedeljom idemo u crkvu na liturgiju, nakon toga pravimo piknik u prirodi. Obično tog jutra zamesim pitu i napravim nam neki smuti. Imamo naše već poznato mesto gde raširimo ćebence, presečemo još uvek vruću pitu i uživamo. To je takav trenutak savršenstva. Oko nas je sve zeleno, čuju se ptičice, zvuci su tako umirujući, tako da se na ovaj način potpuno odmorimo i napunimo baterije do sledeće nedelje.
Moj muž je veliki zaljubljenik u prirodu i tu ljubav je preneo na mene, i baš tu, u prirodi, u poslednje vreme sve češće pronalazim inspiraciju i svoj kreativni put. Moram priznati da nisam do sad znala na taj način da uživam, istražujem i osluškujem svet oko sebe. Nakon piknika gledamo film ili seriju, a popodne je rezervisano za druženje i prijatelje.
Aleksandra: Još od malih nogu sam pokazala sklonost ka modi presvlačeći se po nekoliko puta na dan. Skrivala sam se u maminom ormanu i sve što je bilo moguće od odeće joj korigovala. Stilizovala sam Barbike i svakog dana kreirala novu haljinu za bal. Kasnije sam, tokom školovanja, samo pratila taj put i naravno usavršavala i nadograđivala svoju veštinu. Ne bih mogla bez mode. Čak i ako me pitate čime bih se bavila da nisam izabrala ovaj put, znam da bi to bili kolači. Ali opet ne bilo kakvi kolači, i već kolači ili torte u obliku haljina. Opet bih pronašla način da moda nađe put u mom kreativnom izražavanju.
Aleksandra: Definitvno moj najveći, dosadašnji uspeh je moj kreativni kutak, modni studio AlexiA. Opremljen je do poslednjeg detalja baš kao što sam zamislila i izuzetno je inspirativan. Jako interesantna je i činjenica da u tako malo prostoru ima svega a sve se nekako slaže , sve se jedno sa drugim poklapa ili dopunjuje.
Mama je baš rekla kako studio zapravo tako liči na mene. Nisam je baš najbolje razumela pa sam je zamolila da mi pojasni. “Pa jednostavno je Aleksandra, od malena si bila izuzetno svojeglava i toliko tvrdoglava da kad bi naumila nešto da obučeš i složiš nema te sile koja bi te odvratila. Koliko god se trudila i podmićivala te, ništa nije prolazilo čak i one tvoje čuvene šarene čarapice. A tek kad kreneš sa šnalama, zaista nekad nisi znala kad je dosta.”
Mmmm da tako je i danas. Kad god je zovem da čujem njeno mišljenje za neki detalj ili da li nešto novo da dodam ili preuredim u studiju, uvek kaže “davno sam odustala da se borim sa vetrenjačama šta god da ti ja kažem ti ćeš svakako uraditi kako si naumila, ako si ti to zamislila i videla to tu” i zaista je tako :D.
Takođe treba napomenuti kako bi slika bila kompletnija i živopisnija, mama je poslovna dama koja je u tom periodu radila u JAT-u i njene kombinacije su bile izuzetno svedene, jednostavne i toooliko savršene, ali za mene dosadne.
I da, ovde bih možda dodala i jedan savet ili poruku, nije važno šta drugi kažu izuzetno je važno ono što osećate i da vas srce vodi, svuda i u svemu (Samo se srcem dobro vidi. #maliprinc). Često je znala da me kritikuje i odgovara, uz podmićivanje, da se presvučem, ali sam nonšalantno odbijala jer to sam bila ja.
Ja sam se u tome osećala odlično i nisam želela da, kao i sve devojčice, nosim suknjice i bluzice i da imam naaajviše jednu šnalu. Pa to je tako dosadno. Zbog toga ne zaboravite da budete jedinstveni, posebni i unikatni. Takođe vratila bih se na modni studio Alexia i komentare dragih mušterija pa i slučajnih prolaznika koji tek svrate da bi samo videli kakav je to prostor. Volim da čujem da je tako neobičan i da se tako čarobno osećaju kao da su na trenutak deo neke bajke. DA , to je upravo i bio cilj, da se osećaju poput princeza. Baš zbog toga sam i osmislia slogan- AlexiA haljine za male i velike princeze. Drage princeze, izvolite u svet bajke. Dobrodošle ste!
Aleksandra: Uf, jako teško. Po prirodi sam veliki emotivac i sve ovo što radim, gotovo svaki komad ima svoju unikatnost i svoju priču. U svaki komad unosim i dajem dušu, zbog toga mi svaka kritika prvo bude jako, jako teška, ali trudim se da izvučem iz nje pouku i da ono što treba poslušam, usvojim i promenim. Teško je i zna da bude i bolno, ali je sve to deo kreativnog sazrevanja. Još uvek učim da se nosim sa kritikom.
Aleksandra: Hmmm, najveći kreativni izazov do sad…? Možda haljina koja je cela izrađena od kristalnih perlica različitog oblika i veličine. Da, definitivno bih to navela kao najveći kreativni izazov do sad. Znam da sam brojala do 3785 kristalnih perlica i da sam tu stala, a bila je tek polovina haljine gotova. Volim izazove i zato jedva čekam neki novi.
Maštajte– jer sve je moguće i sve je u vama i do vas. Prva rečenica, prvog septembra 1999. godine bila je “Vaša mašta može svašta” i ceo život me prati. U njoj vidim izuzetnu moć da me osveži i restartuje kada posustanem, i kad ne vidim kuda ili kako dalje.
Volite– jer kad radite ono što volite ima li šta lepše, verujte mi da nema.
Ne odustajte– zato što mora da bude i teško kako bi smo znali da cenimo lepotu datog trenutka jer verujem da nas Bog ne bi stavio u iskušenje ili situaciju koju ne bismo mogli da prevaziđemo/rešimo. Baš naprotiv, dao nam je poklon, ali je potrebno vreme da to shvatimo. Jer ako ON veruje u nas zašto mi ne verujemo da možemo ?
I za kraj bih želela da ti se zahvalim na divnoj šoljici kreativnog razgovora i što si mi dala priliku da se predstavim drugim kreativcima. Hvala ti od srca!
Do narednih Kreativnih razgovora,
Srećno stvaranje!
U Beogradu će se od 13. do 15. oktobra održati 6. Međunarodna konferencija Ekspresivne Art terapije i koučinga. Ova stručna konferencija će okupiti stručnjake iz
Ovog puta u goste nam je došla Bojana Pražić, po obrazovanju arhitekta, po rođenju kreativac i multipotencijalista, a pričale smo o tome kako se živi kreativnost kroz strukturu i akciju.
Inspiracija je svuda oko nas. Nekad se lagano prikrada. Nekad vas zaskoči na sred ulice, a nekad vam samo očeše rame i projuri pored, pa morate da dograbite bilo šta da je zapišete ili snimite, da ne zaboravite jer možda neće hteti da ostane još koji minut.
Kao jedan pravi kreativni radoznalac, ona je dosad pronalazila sebe u novinarskoj profesiji i pisanju poezije.
Art journaling je proces prenošenja misli i emocija na papir putem slika (i reči), a za mene predstavlja alatku za kreativno samoistraživanje.
Briga o sebi je usko povezana sa kreativnošću i protokom naše kreativne energije. Skoro sve što radimo u cilju brige o sebi je povezano sa našim psihičkim, fizičkim i duhovnim stanjem. Ono što je meni dosta pomoglo da napredujem na svim životnim poljima, je pisanje.
