Svako ko se bavi bilo kojim oblikom kreativnog rada ili javnog posla suočava se sa kritikom. Mnogi ljudi koji žele da se bave ovim poslovima odustaju od svojih snova i svog puta jer se plaše šta će neko drugi da kaže.
Posebno je interesantno da to najčešće nisu ljudi koji su vam bliski i koji su vam (pravi) prijatelji. Oni će uvek biti pored i bodriti vas dok se borite sa malim (ili velikim) čudovištima.
A znate i sami da uvek ima neko ko će kritikovati.
Sve što vi volite neko drugi ne voli.
Svako ima svoje mišljenje i ja zaista mislim da je to sjajno. Bilo bi nam dosadno i neinspirativno da svi mislimo i volimo isto. Problem nastaje kada neko ima potrebu da svojim mišljenjem povredi drugu osobu. Naročito je danas u virtualnom svetu lako sakriti se iza avatara ili izmišljenog imena, i napasti nekog.
Da li umanjivanjem drugog u stvari žele sebi da podignu vrednost?
A da li zaista želite da drugima date kormilo svoga života u ruke? Da li želite da im dajete moć da mogu da upravljaju vama?
Pokrenite se i promenite par stvari kod sebe, ne bi li lakše mogli da se suočite sa kritičkim mišljenjem.
Prva stvar koju treba da uradite u trenutku kada rešite da izložite svoje delo očima javnosti je da se zaštitite od spoljašnjih uticaja. Morate biti spremni na reakciju publike koja može i ne mora da se slaže sa vašim željama i zamislima. Ako ste preosetljivi reagovaćete na svaki pogled, treptaj, šum. No, ako se osnažite moćićete da podnesete i najzlobniji komentar visoko podignute brade. Ovo ćete postići promenom stava. Dozvolite sebi da verujete u sebe. Dozvolite sebi da budete ponosni na učinjeno. Mnogo je lakše kritikovati nego zaista nešto i uraditi,
Neko voli crno, a neko belo u Eurokremu, dok neko jede isključivo Nutelu. Da li je neko tu bolji ili bitniji? Sve je to stvar ukusa. Prihvatite da svako ima pravo na svoj stav, ukus i mišljenje. Svi mi svakog dana posmatramo jedni druge, ocenjujemo, kategorišemo i kritikujemo. Kritika je sastavni deo bilo kojeg, a naročito umetničkog i kreativnog života.
Za koga želite da stvarate? Stvarate za sebe. To je ono što vas čini živima. Tada ste u potpunom skladu sa samim sobom, onda svet prestaje da postoji. A kada završite svoj deo igre, vaše delo nastavlja svoj put. Vaše delo niste vi, i ako se nekom i ne dopada to nije ništa lično. Nema veze sa vama. Prva stvar biznisa koju sam naučila je bila rečenica „ništa nije lično“. I koliko god nekad bilo teško prihvatiti je, to je zaista istina. Svako sudi iz svoje lične perspektive, svojih stavova, uverenja i nasleđa. To zaista nema nikakve veze sa vama i vašim delima.
Ne zaboravite, drugi su uvek svoje ogledalo- brinu o sebi, govore o sebi. Možda mislite da se bave vama i da pričaju o tome šta vi radite, ali na kraju svako se bavi samo i isključivo sobom. I zato
Nađite pravu i iskrenu podršku. Krenite sitnim koracima dan po dan, čovek po čovek, mišljenje po mišljenje i ubrzo će sve biti na svom mestu.
Srećno stvaranje!
A zamislite kako bi bilo sjajno kada biste ponovo mogli da gledate na život sa tim dečijim oduševeljenjem? Svaki dan bi bio magičan i kreativnost bi vam dolazila potpuno prirodno. Pa čak i ako nemate problem sa kanalisanjem kreativne energije, nije loše ponekad se uskladiti sa svojim Unutrašnjim detetom.
Takva osoba je za mene Snežana Marković sa kojom se slučajno (i u to vreme vrlo površno) povezujem pre skoro 8 godina. A sada? Sada je smatram za jednog od svojih najdražih mentora.
Rečima Džulije Kamerun, “Umetnički sastanak je vremenski period, možda dva sata nedeljno, koji izdvojite za sebe i posvetite negovanju vaše kreativne svesti, umetnika skrivenog u vama.
U svom osnovnom obliku, umetnički sastanak je izlet, igra koju planirate unapred i branite od svih uljeza. Nikoga ne pozivate na sastanak osim sebe i svog skrivenog umetnika. Poznatog još pod nazivom vaše kreativno dete.
Znači, bez ljubvnika, prijatelja, supružnika, dece, bez ikakve pratnje.”
Bili mi svesni ili ne, stalno se vrtimo u istim krugovima, koji nam zapravo odmažu, ako nismo dovoljno svesni i pažljivi. Sjajna stvar je da navike možemo sami da promenimo kada shvatimo da nam ne čine. Caka je da se odučimo od starih, a u isto vreme da uvedemo nove.
Motive upijam svuda, iz muzike, međuljudskih odnosa, veza, priča, prirode, baš svuda.
Ali se sve bazira na mojim emocijama koje mi te okolnosti i situacije bude.
Tako da, rekla bih da su moja inspiracija zapravo moje emocije.
Neki od načina kako upravljati svojim danom i radnim vremenom, te kako poboljšati organizaciju i produktivnost.
