Naravno, prvo sam počela samo da zapisujem svoje želje, snove i planove. Ali ubrzo sam došla do zaključka da nema baš mnogo smisla da se bavim onim što želim, a da se ne bavim onim što me drži u mestu. Kada sam počela sa ovim procesom sve je postalo nekako jasnije.
No, nisu svi raspoloženi za pisanje i ne leži svima. Možda neki od vas bolje “rade” sa slikama i bojama. Ali nemojte da odustanete od vođenja dnevnika (journalinga) zato što pisanje ne osećate kao svoj način izražavanja, postoje i drugi načini na koji možete da radite na sebi, da se uskladite sa sobom, da se organizujete, da vodite svoje kreativne beleške, da volite i brinete o sebi.
Poznatiji i kao BuJo, ovaj način journalinga je postao izuzetno popularan i spaja vođenje dnevnika sa planerom. Možete da bude potpuno jednostavan i monohrom, a imate i potpunu slobodu da ga ukrašavate kako god želite. Ovakvi planeri su često prava umetnička dela u rukama iskusnih.
Ja lično ga ne koristim, ali mi se sviđa njegova jednostavnost i preglednost. Isto tako smatram da lako može da vas održi “na putu” i organizovane, ali kao i sve ostale veštine i ovde je potrebno posvetiti malo vremena za organizaciju i popunjavanje vašeg bullet journal.
Još jedna sjajna stvar kod ovog načina vođenja dnevnika/ planera su razni trackeri- grafike putem kojih pratite svoj napredak u odabranim oblastima – navike, san, fizičko vežbanje, kreativno vreme, finansije i mnoge druge.
Ključ za popunjavanje je glavna stvar ako ga koristite kao planer. Imate simbole koji označavaju da li je nešto urađeno ili ne i da li je pomereno za neki drugi datum i td. Ovo je dnevnik/planer koji zaslužuje da ima svoj odvojeni post obzirom na količinu detalja koji nosi sa sobom, a lepota je što je potpuno prilagodljiv svačijim potrebama i estetici.
Ovo možda i ne zvuči kao vođenje dnevnika, ali predstavlja kombinacija klasičnog vođenja dnevnika i Bullet Journalinga. Ovo je za vas ako volite liste, a želite da ostanu što jednostavnije. Svakog dana zapišete šta želite da uradite, kako želite da se osećate, možda i poneku pesmu za taj dan. I to je to. Kao mini zapis vaše svakodnevice.
Neki ljudi bolje misle kroz umetnost, sliku i boje i ovaj vid vođenja dnevnika je idealan za njih. Bez obzira da li crtate, švrljate, slikate, lepite i pravite kolaže to sve spade u art journaling. Možete da beležite ideje, pravite skice, pišete pesme, sređujete misli…
Ako vam je ova tema nepoznata, ali ste zainteresovani da saznate još nešto o ovom načinu vođenja dnevnika, više možete pročitati u postu na tu temu.- Art journaling.
Vođenje dnevnika, ili knjige stanja kako ja volim da je zovem, mi je pomogla da shvatim i upoznam sebe malo bolje. Postala sam samosvesnija i zadovoljnija. Ponekad kada stvari ne idu kako sam zamislila, pustim sebe, budem nežna i spremim se da sve ponovo sutra uradim, možda samo malo drugačije.
Za koji god način da se opredelite, ne bi trebao da vam predstavlja teret ili obavezu, već uživanje. A čak i onda kada ne želite da pišete, probajte, mnogi izazovi mogu da se srede dok zapišete ono o čemu razmišljate. Mnogi snovi nisu naši, a mi ih sanjamo.
Eto. Da li ste nekad vodili dnevnik i da li ga sada vodite? Koji je vaš način sređivanja misli i brige o sebi? Volela bih da čujem vaše mišljenje pa ga podelite sa mnom putem komentara.
Srećno stvaranje!
Takva osoba je za mene Snežana Marković sa kojom se slučajno (i u to vreme vrlo površno) povezujem pre skoro 8 godina. A sada? Sada je smatram za jednog od svojih najdražih mentora.
Rečima Džulije Kamerun, “Umetnički sastanak je vremenski period, možda dva sata nedeljno, koji izdvojite za sebe i posvetite negovanju vaše kreativne svesti, umetnika skrivenog u vama.
U svom osnovnom obliku, umetnički sastanak je izlet, igra koju planirate unapred i branite od svih uljeza. Nikoga ne pozivate na sastanak osim sebe i svog skrivenog umetnika. Poznatog još pod nazivom vaše kreativno dete.
Znači, bez ljubvnika, prijatelja, supružnika, dece, bez ikakve pratnje.”
Bili mi svesni ili ne, stalno se vrtimo u istim krugovima, koji nam zapravo odmažu, ako nismo dovoljno svesni i pažljivi. Sjajna stvar je da navike možemo sami da promenimo kada shvatimo da nam ne čine. Caka je da se odučimo od starih, a u isto vreme da uvedemo nove.
Motive upijam svuda, iz muzike, međuljudskih odnosa, veza, priča, prirode, baš svuda.
Ali se sve bazira na mojim emocijama koje mi te okolnosti i situacije bude.
Tako da, rekla bih da su moja inspiracija zapravo moje emocije.
Neki od načina kako upravljati svojim danom i radnim vremenom, te kako poboljšati organizaciju i produktivnost.
Sebi to često moram da ponavljam kada je posao u pitanju. Kada želim da uradim nešto bitno ili u vremenskom roku. I sve to ne bi bilo toliko strašno, da ne postavljam skoro nemoguće zahteve pred sebe.
