Zamislite da se igrate…
Zamislite da vas ta igra isceljuje…
Zamislite da kroz to stvaranje ponovo pronađete Sebe….
Zamislite kako bi bilo da isključite um, a uključite maštu….
Idemo?
Tri, čet’ri, sad!
Šta je art-žurnaling?
Art-žurnal je vizualni dnevnik u kojem možete vežbati odabranu tehniku, bez pravila i očekivanja, dok se u isto vreme potpuno autentično izražavate.
Sećam se svojih prvih pokušaja da nešto nacrtam ili naslikam. U meni je još sedeo Gremlin i poprilično glasno ponavljao „Ti nisi kreativna… ti nisi kreativna…”, ali nisam mu dozvolila da me omete u nastojanju da nešto uradim.
Da li je bilo sjajno? Ni blizu.
Da li je bilo uspešno? Veoma.
Sve te unutrašnje dvojbe su stvarne. Strah od belog papira. Strah da ne „uništimo” platno. I dok se te misli komešaju, sve je teže opustiti se i prepustiti se. Što sam više želela da stvorim nešto „lepo”, to je strah bio jači. Zato sam u jednom trenutku rešila da napravim nešto „ružno”.
Gremlin više nije mogao da mi se suprotstavlja jer je i on znao da ću stvoriti nešto ružno. Tako bi mi samo dokazao da je sve vreme bio u pravu. A ja sam se igrala kao malo dete i uživala. Ništa više nije bilo bitno. Boja preko boje, reči preko slika, slike preko boje, i tako u krug.
Lepota art-žurnala jeste u tome što sam po sebi ne traži velikog umetnika, ne traži nikakvu genijalnost, niti ozbiljnost. Samim tim, naši gremlini mogu mirno da stoje po strani bez bojazni da će se nešto strašno desiti. Sve je potpuno bezazleno, a u isto vreme neverovatno oslobađajuće.
Kombinovanjem boja, umetničke slobode i reči sve se savršeno uklapa u izražavanje vaše autentičnosti. Vaš kreativni izraz, a samim tim i vaš glas, postaje „zvučniji”, sigurniji i jasniji.
Razvijate lagano svoj stil i spoznajete svoje preference, kako u kreativnosti, tako i u životu.
Dozvoljava vam da se prepustite stvaralačkom procesu bez bojazni kakav će biti finalni proizvod jer ne postoje pravila, zadaci, i veoma je intuitivan.
Art-žurnal vam pruža mogućnost da budete ko jeste, da budete ponosni početnik, znajući da je sve ovo deo eksperimentisanja i istraživanja.
Dozvoljava vam da proniknete u različite tehnike i medije, i da sasvim predano pratite svoju intuiciju, svoje unutrašnje vođstvo, stvarajući kako god želite.
– isključite mozak, otvorite srce i uposlite ruke;
– se igrate bez bojazni od greške i rasterećeno od pravila;
– uz art-žurnaling otkrijete svašta novo o sebi i da (najzad) dopustite sebi da budete ko jeste – razigrano, kreativno biće;
– budete slobodni u svojoj kreativnosti
Ja sam umetnica, muzičarka, mentorka, ljubiteljka kafe i trčanja, i trostruka mama.
Pronašla sam sebe ponovo kroz kreativni izraz i od tada uživam da pomažem drugima da kroz igru i stvaranje pronađu autentični izraz, upoznaju sebe i transformišu se u radoznale kreativce.
Prateći svoju radoznalost, 2017. godine pokrećem blog Maštarium, koji 2021. prerasta u Centar za kreativno istraživanje, razvoj i edukaciju. To je mesto istomišljenika i drugih kreativaca – otvorenih, hrabrih i spremnih da zarone u svoje stvaralaštvo.
Kroz više autorskih radionica i programa pronašla sam svoj pristup i metod rada koji spaja dugogodišnje iskustvo u radu s decom i mladima, ljubav prema stvaranju i intuitivni, kreativni koučing.
Duboko verujem da je svako sposoban da stvara dokle god je dovoljno hrabar da zakorači u proces, zaboravljajući na pravila i strah da će pogrešiti. Da otvori svoje srce, isključi svoj um i prepusti se svojoj mašti.
Takva osoba je za mene Snežana Marković sa kojom se slučajno (i u to vreme vrlo površno) povezujem pre skoro 8 godina. A sada? Sada je smatram za jednog od svojih najdražih mentora.
Rečima Džulije Kamerun, “Umetnički sastanak je vremenski period, možda dva sata nedeljno, koji izdvojite za sebe i posvetite negovanju vaše kreativne svesti, umetnika skrivenog u vama.
U svom osnovnom obliku, umetnički sastanak je izlet, igra koju planirate unapred i branite od svih uljeza. Nikoga ne pozivate na sastanak osim sebe i svog skrivenog umetnika. Poznatog još pod nazivom vaše kreativno dete.
Znači, bez ljubvnika, prijatelja, supružnika, dece, bez ikakve pratnje.”
Bili mi svesni ili ne, stalno se vrtimo u istim krugovima, koji nam zapravo odmažu, ako nismo dovoljno svesni i pažljivi. Sjajna stvar je da navike možemo sami da promenimo kada shvatimo da nam ne čine. Caka je da se odučimo od starih, a u isto vreme da uvedemo nove.
Motive upijam svuda, iz muzike, međuljudskih odnosa, veza, priča, prirode, baš svuda.
Ali se sve bazira na mojim emocijama koje mi te okolnosti i situacije bude.
Tako da, rekla bih da su moja inspiracija zapravo moje emocije.
Neki od načina kako upravljati svojim danom i radnim vremenom, te kako poboljšati organizaciju i produktivnost.
Sebi to često moram da ponavljam kada je posao u pitanju. Kada želim da uradim nešto bitno ili u vremenskom roku. I sve to ne bi bilo toliko strašno, da ne postavljam skoro nemoguće zahteve pred sebe.