Kako biti hrabriji kao kreativac
Duša
November 18, 2021
Hrabrost najčešće nije prva asocijacija kada se pomisli na kreativni posao, ali upravo ona je presudna za svaki korak tokom procesa. I tako svaki dan.
Sebi to često moram da ponavljam kada je posao u pitanju. Kada želim da uradim nešto bitno ili u vremenskom roku. I sve to ne bi bilo toliko strašno, da ne postavljam skoro nemoguće zahteve pred sebe. Sama sam sebi najgori neprijatelj. A znam da ću sebe ubiti u pojam ako ne uspem da izvršim zamišljeno i tako u krug.
Nekad samo treba usporiti i opustiti se. Život nije toliko ozbiljan.
Znam ja da uživam i da se opuštam.
Znam i da budem spontana i da uživam u trenutku. Tada sve teče samo od sebe, jer su svi putevi otvoreni.
Kada se stisnemo i kad nam se strah ili sumnja približe neopaženo naša kreativnost je osuđena na propast. Zatrpana duboko ispod nesigurnosti i bojazni, napetosti i stresa…
Opusti se, otvori i pruži sebi šansu da pogrešiš.
Na greškama se uče lekcije na koje drugačije nikad nećemo naići.
Neko će da kaže da to što si uradila nije remek delo? Pa šta? Ti si uložila svoje vreme, svoj talenat, svoju goruću želju da stvaraš i usput stvorila nešto. Nije li to sasvim dovoljno da se bude zadovoljna?
Nekom možda nije. Meni jeste.
Biram da uživam u procesu stvaranja i da mi novi projekti budu vreme za opuštanje, a ne da proizvode stres. Nisam slikar i ne planiram da postanem, ali me to ne sprečava da se igram sa četkicama i bojama.
I opet se setim da život ne treba da bude toliko ozbiljan.
Zar ne? 
Hrabrost najčešće nije prva asocijacija kada se pomisli na kreativni posao, ali upravo ona je presudna za svaki korak tokom procesa. I tako svaki dan.
Znate onaj osećaj kad sve lepo zamislite, ali se sve nekako izmigolji i ništa ne ide po planu.
Ujutru nema kafe ili se upali rezerva u kolima baš onda kad kasnite negde i još plus vozite iza auto škole.
Jedan od onih dana kad uživajući u sladoledu od čokolade jedan neposlušan zalogaj reši da se prisnije upozna sa vašom svetlom majicom.
Dobro došli u novu kategoriju postova na Maštariumu pod nazivom Kreativni razgovori.
Da li ponekad želite da ste neko drugi? Da živite na drugom mestu i da radite drugi posao? Da li se ponekad pitate gde biste bili da ste odabrali neko drugo skretanje na svom životnom putu?
Da li biste bili svoja sušta suprotnost ili samo blaga varijacija?
Život se dešava hteli vi to ili ne.
Vreme prolazi ne pitajući da li biste želeli da je malo sporije, ili da bi vam baš dobro došlo par sati više u danu.
Kad sam bila mala uvek sam nosila neku knjigu sa sobom.
Želela sam da budem književnica kad porastem. Čak sam knjige (i sveske) nosila sa sobom na moje omiljeno drvo. Bila je to breza na kojoj sam provodila sate pišući, čitajući i maštajući.